detalj slike: KRK Art dizajn

RAZGOVOR S TAGOROM

1.

SAMO SAN

Tagor: Ne idi dragana bez zbogom.

Probdio sam svu noć, i moje su oči otežale od sna.

Bojim se, ako zaspim, da ću te izgubiti.

Ne idi , dragana, bez zbogom.

Mira: Oprosti što sam ti kao senka pohodila noć,

oprosti što ti oduzimam san,

ne bejah s tobom ni kad beše dan.

Tagor: Skačem i pružam ruke svoje da te dotaknem.

Pitam se: „Je li to san?“

Da ti nešto mogu vezati noge srcem svojim

i okovati ih za svoje grudi!

Ne idi dragana, bez zbogom.

Mira: U snu, opijena tražim svoj put,

umesto zbogom, ostavljam ti žudnju,

i kad me ne bude više tu, volećeš i dalje samo slutnju.

2.

SAMO ZA TRENUTAK

Tagor: Dragana, oslobodi me veza svoje slasti!

                Ni kapi više toga vina od poljubaca.

                   Ova magla od teškog tamjana guši mi srce.

                   Otvori vrata i propusti jutarnji zrak.

Mira: Svuda oko nas igra pijanih sena,

          Siđimo do mora, pustimo da se čežnja

           igra sa morskom penom.

            Dodir neka bude snažan val.

Tagor: Izgubljen sam u tebi, zarobljen u zagrljaju tvoje

nežnosti.

Oslobodi me svoje draži, i povrati mi hrabrost

da ti ponudim svoje slobodno srce

Mira: Šta se desilo, samo za trenutak,

 zatvorih oči i sve utihnu.

Ti se predade slatkom snu i

uđe u moga srca skriveni kutak.

3.

RAZGOVOR S TAGOROM

Tagor: Jednim pogledom iz tvojih očiju, lepa ženo,

mogla bi zapleniti sve bogatstvo pesama koje se

razleže sa pesničkih harfi!

Mira: Tagora, pesnički laskavče, sto godina me zavodiš

bez glasa. Samo te tišina vodi k meni.

Tagor: Ali za slavu njinu ti nemaš sluha, stoga dođoh da

slavim tebe.

Mira: Na bezvremenim rukama tvojim, snažnijim od Tibeta,

podižeš moje telo visoko,

tako visoko da svet postaje mali.

Tagor: Pred noge tvoje mogla bi poniziti najsmelije

glave na zemlji.

Mira: Tagora, ti spozna moju moć,

             srcem svojim daleko vidiš

             i šta bih mogla tražiti više.

Tagor: Ali one koje ti izabra, tvoji ljubavnici i

              obožavaoc ne poznaju slavu, zato te slavim ja.

Mira: Tagora, treba li jednoj ženi više

              od toga da joj ljubavnik prijatelj bude

i odano srce da.

Tagor: Lepota tvojih ruku dodirom bi svojim pokrila

slavom kraljevski blesak.

Mira: Tvoje reči su zvezde, svetlost kroz tamu vremena,

kao svice hvatam ih u mrežu svoje duše.

Tagor: Ali ti je upotrebljavaš da čistiš prašinu i

održavaš čisto svoj skriveni dom, zato je moje

srce ispunjeno poštovanjem.

Mira: Prepliću nam se misli, na belom kao sneg papiru,

ostavljaju  tragove srca, razdvojenih samo u vremenu.

Poštovanje tvoje, poverenje je ljubavi mojoj,

ljubav tvoja, poverenje je u poštovanje moje. 

4.

NE MOGU TVOJA BITI

Tagor: Moje srce ptica divljine, našlo je svoje

nebo u tvojim očima.

Mira: Ne mogu tvoja biti, ja drugom pripadam

oči su moje njegove dan.

Tagor: One su kolevke jutra, one su carstvo zvezda.

Mira: Ne gledaj me i ne traži sebe u pogledu mom.

Tagor: Pusti me samo da se vinem u to nebo,

u njegovo osamno bespuće.

Mira: Ne, ne gledaj me više, pomutićeš mi san.

Tagor: Pusti me samo da delim njegove oblake,

da širim krila u sjaju njegovog srca.

5.

OPET U PESMI MI ĆEMO SE SRESTI

Tagor: Dovrši svoju poslednju pesmu, pa da se

raziđemo.

Zaboravi ovu noć, kada mine.

Mira: Ne govori mi tako lako, ja odlazim kad hoću.

Smisao tvojih reči pomalo je mračan,

ne ostavljaj me samu noću.

Tagor: Koga se trudim da zagrlim? Snovi se ne daju

uhvatiti.

Moje žudne ruke pritiskaju prazninu na srce i

ona mi satire grudi.

Mira: Svakog trenutka isto želim, da slušam tvoje reči.

Mesto mene grli svoju citru i čašu vina,

opet u pesmi mi ćemo se sresti.

PODELITE OVAJ TEKST NA: