детаљ слике: КРК Арт дизајн

РАЗГОВОР С ТАГОРОМ

1.

САМО САН

Тагор: Не иди драгана без збогом.

Пробдио сам сву ноћ, и моје су очи отежале од сна.

Бојим се, ако заспим, да ћу те изгубити.

Не иди , драгана, без збогом.

Мира: Опрости што сам ти као сенка походила ноћ,

опрости што ти одузимам сан,

не бејах с тобом ни кад беше дан.

Тагор: Скачем и пружам руке своје да те дотакнем.

Питам се: „Је ли то сан?“

Да ти нешто могу везати ноге срцем својим

и оковати их за своје груди!

Не иди драгана, без збогом.

Мира: У сну, опијена тражим свој пут,

уместо збогом, остављам ти жудњу,

и кад ме не буде више ту, волећеш и даље само слутњу.

2.

САМО ЗА ТРЕНУТАК

Тагор: Драгана, ослободи ме веза своје сласти!

                Ни капи више тога вина од пољубаца.

                   Ова магла од тешког тамјана гуши ми срце.

                   Отвори врата и пропусти јутарњи зрак.

Мира: Свуда око нас игра пијаних сена,

          Сиђимо до мора, пустимо да се чежња

           игра са морском пеном.

            Додир нека буде снажан вал.

Тагор: Изгубљен сам у теби, заробљен у загрљају твоје

нежности.

Ослободи ме своје дражи, и поврати ми храброст

да ти понудим своје слободно срце

Мира: Шта се десило, само за тренутак,

 затворих очи и све утихну.

Ти се предаде слатком сну и

уђе у мога срца скривени кутак.

3.

РАЗГОВОР С ТАГОРОМ

Тагор: Једним погледом из твојих очију, лепа жено,

могла би запленити све богатство песама које се

разлеже са песничких харфи!

Мира: Тагора, песнички ласкавче, сто година ме заводиш

без гласа. Само те тишина води к мени.

Тагор: Али за славу њину ти немаш слуха, стога дођох да

славим тебе.

Мира: На безвременим рукама твојим, снажнијим од Тибета,

подижеш моје тело високо,

тако високо да свет постаје мали.

Тагор: Пред ноге твоје могла би понизити најсмелије

главе на земљи.

Мира: Тагора, ти спозна моју моћ,

             срцем својим далеко видиш

             и шта бих могла тражити више.

Тагор: Али оне које ти изабра, твоји љубавници и

              обожаваоц не познају славу, зато те славим ја.

Мира: Тагора, треба ли једној жени више

              од тога да јој љубавник пријатељ буде

и одано срце да.

Тагор: Лепота твојих руку додиром би својим покрила

славом краљевски блесак.

Мира: Твоје речи су звезде, светлост кроз таму времена,

као свице хватам их у мрежу своје душе.

Тагор: Али ти је употребљаваш да чистиш прашину и

одржаваш чисто свој скривени дом, зато је моје

срце испуњено поштовањем.

Мира: Преплићу нам се мисли, на белом као снег папиру,

остављају  трагове срца, раздвојених само у времену.

Поштовање твоје, поверење је љубави мојој,

љубав твоја, поверење је у поштовање моје. 

4.

НЕ МОГУ ТВОЈА БИТИ

Тагор: Моје срце птица дивљине, нашло је своје

небо у твојим очима.

Мира: Не могу твоја бити, ја другом припадам

очи су моје његове дан.

Тагор: Оне су колевке јутра, оне су царство звезда.

Мира: Не гледај ме и не тражи себе у погледу мом.

Тагор: Пусти ме само да се винем у то небо,

у његово осамно беспуће.

Мира: Не, не гледај ме више, помутићеш ми сан.

Тагор: Пусти ме само да делим његове облаке,

да ширим крила у сјају његовог срца.

5.

ОПЕТ У ПЕСМИ МИ ЋЕМО СЕ СРЕСТИ

Тагор: Доврши своју последњу песму, па да се

разиђемо.

Заборави ову ноћ, када мине.

Мира: Не говори ми тако лако, ја одлазим кад хоћу.

Смисао твојих речи помало је мрачан,

не остављај ме саму ноћу.

Тагор: Кога се трудим да загрлим? Снови се не дају

ухватити.

Моје жудне руке притискају празнину на срце и

она ми сатире груди.

Мира: Сваког тренутка исто желим, да слушам твоје речи.

Место мене грли своју цитру и чашу вина,

опет у песми ми ћемо се срести.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: