detalj slike: KRK Art dizajn

BRITVA

Treba uzdrmati sve koji spavaju.
Kako samo bedno odmaraju!
Kako su se sklupčali u mase
ćuteći međ sobom da se

ne uvredi niko.
Pozdravljam ih slikom:

neke oštre britve
s časa anatomije
i tu neke britve

u grlu što mi je.

Da kriknem kad ne mogu!
Sa vama nema priče.
Sad se, kao, molite Bogu
a ja mu oduvek kličem.

I nemam, i zato neću
da trošim nestečeno;
zato nad grobom palim sveću
za pesmu kojom je sve rečeno.

PROTIV NEKIH DRUGIH

Ne treba mi:
vaših veselih hvalospeva ep
vaših zabludelih očiju reč.
Ja pesnik nisam postao za vas
niti da budem podanik vaš.
U svetu bez mere i sistema
gde danas veliku grešku spremam
reći ću na glas
ne treba mi spas!

Meni ne trebaju vaše velike diplome
niti tužna, ohola profesorska znanja.
Imam na selu malu kuću
i sreću koja je od iskre manja.

Al imam i nešto što nemate:
imam mogućnost da se borim
i godine na svojoj strani.
Disidentsku ljubav za istinu:
ne treperim, kao vi, u obmani.

Mirisne bašte veseo sanjam
i pregršt stihova koji će doći.
Pesmu koja je od stiha manja
sanjam, još uvek u samoći.

I ljubav jednu koju nemam
sanjam, i odsanjaću je dok sam živ.
Muka mi od vaših apoena
i stranica što čine zbir

u vašim monadologijama i apoftegmama
u vaših sintaksama i sintagmama.

Pesmu: nju sanjam
i odsanjaću je dok sam živ.

Kao na žrtvenik stavite me na nišan
nek krv sa usana ne spere ni kiša;
zauvek ću vam biti kriv.

BESNI STIHOVI

Nisam ja besan, stihovi su besni
jurcaju na vaše pale glave.
Pomalo škrti i neumešni
da se domognu vaše slave.
Lažne slave!

Ima li ikog za istinom da traga
i opije se njome
kao vinom
i ode bestraga?

Ima li ikog za suštinom da traga
anđeoski,
beo i lagan?
I anđeoski, ponovo
da ode
satanailovski
bestraga?

Gde nestade besa i prezira?
Svet se u prsaje rasprskava
a oni pišu bez obzira
i blenu u travu, kao krava

na ispaši,
čekajući
da postane meso.

O, stjuardeso!
Padni zajedno sa avionom!

O bedna prokleta poezijo
na šta si spala?
Bez ičega, bez ideala.

Majka mu stara!
Smisao klopara.
Svetovi posrnuli.
Sveci vešto klonuli.

Ni trunke dara.

PASKVILA NEKA

Paskvila neka,
jutarnja kafa
i put koji te vodi meni.

Tu smo, na terasi
al kao da nismo tu
nego kao u uspomeni.

Nemamo ničeg
i ničeg više
imati nećemo.

Ali da li ćemo još ponekad
o, još samo ponekad
po ulicama da se srećemo?

VIDEO SAM JUČE

Video sam juče neke pesme
na trotoaru pored reke.
Video, i sada ne smem
sa preke strane, sa strane preke.

Video sam juče neki život
koji je sav od sunca izgoreo.
I taj život spušten u ćivot,

život koji je nekad voleo.

Video sam juče neke ptice
proletele nebom u tišini.
Gledao sam ih kriomice
a onda rekao: izvini.

Video sam juče neka groblja
presvučena u žive ljude.
I žive ljude na mestu roblja
bolešću prožete rodne grude.

Video sam juče neku reku
koja je još odavno stala.
Video mrtvaka u čoveku
video lastu koja je pala.

Video sam juče neke njive
ogrezle u korov, travuljine.
Video bašte, otrovne, sive
i krvave, pocepane, bele haljine.

Video sam juče neke pesme
na trotoaru pored reke.
Video, i sada ne smem
sa preke strane, sa strane preke.

PODELITE OVAJ TEKST NA: