детаљ слике: КРК Арт дизајн

БРИТВА

Треба уздрмати све који спавају.
Како само бедно одмарају!
Како су се склупчали у масе
ћутећи међ собом да се

не увреди нико.
Поздрављам их сликом:

неке оштре бритве
с часа анатомије
и ту неке бритве

у грлу што ми је.

Да крикнем кад не могу!
Са вама нема приче.
Сад се, као, молите Богу
а ја му одувек кличем.

И немам, и зато нећу
да трошим нестечено;
зато над гробом палим свећу
за песму којом је све речено.

ПРОТИВ НЕКИХ ДРУГИХ

Не треба ми:
ваших веселих хвалоспева еп
ваших заблуделих очију реч.
Ја песник нисам постао за вас
нити да будем поданик ваш.
У свету без мере и система
где данас велику грешку спремам
рећи ћу на глас
не треба ми спас!

Мени не требају ваше велике дипломе
нити тужна, охола професорска знања.
Имам на селу малу кућу
и срећу која је од искре мања.

Ал имам и нешто што немате:
имам могућност да се борим
и године на својој страни.
Дисидентску љубав за истину:
не треперим, као ви, у обмани.

Мирисне баште весео сањам
и прегршт стихова који ће доћи.
Песму која је од стиха мања
сањам, још увек у самоћи.

И љубав једну коју немам
сањам, и одсањаћу је док сам жив.
Мука ми од ваших апоена
и страница што чине збир

у вашим монадологијама и апофтегмама
у ваших синтаксама и синтагмама.

Песму: њу сањам
и одсањаћу је док сам жив.

Као на жртвеник ставите ме на нишан
нек крв са усана не спере ни киша;
заувек ћу вам бити крив.

БЕСНИ СТИХОВИ

Нисам ја бесан, стихови су бесни
јурцају на ваше пале главе.
Помало шкрти и неумешни
да се домогну ваше славе.
Лажне славе!

Има ли иког за истином да трага
и опије се њоме
као вином
и оде бестрага?

Има ли иког за суштином да трага
анђеоски,
бео и лаган?
И анђеоски, поново
да оде
сатанаиловски
бестрага?

Где нестаде беса и презира?
Свет се у прсаје распрскава
а они пишу без обзира
и блену у траву, као крава

на испаши,
чекајући
да постане месо.

О, стјуардесо!
Падни заједно са авионом!

О бедна проклета поезијо
на шта си спала?
Без ичега, без идеала.

Мајка му стара!
Смисао клопара.
Светови посрнули.
Свеци вешто клонули.

Ни трунке дара.

ПАСКВИЛА НЕКА

Пасквила нека,
јутарња кафа
и пут који те води мени.

Ту смо, на тераси
ал као да нисмо ту
него као у успомени.

Немамо ничег
и ничег више
имати нећемо.

Али да ли ћемо још понекад
о, још само понекад
по улицама да се срећемо?

ВИДЕО САМ ЈУЧЕ

Видео сам јуче неке песме
на тротоару поред реке.
Видео, и сада не смем
са преке стране, са стране преке.

Видео сам јуче неки живот
који је сав од сунца изгорео.
И тај живот спуштен у ћивот,

живот који је некад волео.

Видео сам јуче неке птице
пролетеле небом у тишини.
Гледао сам их криомице
а онда рекао: извини.

Видео сам јуче нека гробља
пресвучена у живе људе.
И живе људе на месту робља
болешћу прожете родне груде.

Видео сам јуче неку реку
која је још одавно стала.
Видео мртвака у човеку
видео ласту која је пала.

Видео сам јуче неке њиве
огрезле у коров, травуљине.
Видео баште, отровне, сиве
и крваве, поцепане, беле хаљине.

Видео сам јуче неке песме
на тротоару поред реке.
Видео, и сада не смем
са преке стране, са стране преке.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: