|
|
| Kosta Kosovac | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
ČUĐENjE
Ja još uvek imam, jednu lepu osobinu,Da se čudim kada vidim,Pakost i gorčinu. Pa se mnogi čude,Baš čuđenju mom,Jer odavno čovek se čudi,Samo dobrom. Kažu šta te čudi?Čovek je pakostan i naravi gadne.Ne, čovek samo ume biti slab,I malo nesnađen kad padne. Kažu čovek je zao,Što si iznenađen?Ne, čovek samo ume biti težak,Jer luta, jer nije nađen. Ja još uvek imam, jednu lepu osobinu,Da se čudim kada vidim,Pakost i gorčinu.
SOLO DRINKER
Onaj koji pije samSamoću najbolje ljubiti zna. U velikom graduU velikom seluOn je najdalji kutak sna. On je pokidao lance svih genetskih planeta.On je najtužniji i najslobodniji deo sveta. ČOVEK ILI ZVER
To leto je nehotice ubio čoveka u lovu.Do jeseni je isekao četiri hektara šumei to ne da bi prodao nekom.Već da niko, nikad, ne pomeša više,zver sa čovekom. U REDU JE
U redu je biti tužan,to je posledica temperamentai ljubičastog cveća na stolu. U meni nema posrednika,ni parlamenta.Ja lično odgovaram bolu. U redu je biti setan,to je posledicaprerano streljane mladosti. Al moja tuga nije kompletna,u njoj i te kako ima radosti. USTALI SMO
U grudima pada neboU glavi vetar hučeUstali smoAl dal smo isti kao juče? Ranjeni slobodomUstali smo na srce prislanjajući se polakoUstali smoZar je bitno kako? Ustali smoi te podignute ruševineArhitekte večnosti, najviše vole.
|