детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЧУЂЕЊЕ

Ја још увек имам, једну лепу особину,

Да се чудим када видим,

Пакост и горчину.

Па се многи чуде,

Баш чуђењу мом,

Јер одавно човек се чуди,

Само добром.

Кажу шта те чуди?

Човек је пакостан и нарави гадне.

Не, човек само уме бити слаб,

И мало неснађен кад падне.

Кажу човек је зао,

Што си изненађен?

Не, човек само уме бити тежак,

Јер лута, јер није нађен.

Ја још увек имам, једну лепу особину,

Да се чудим када видим,

Пакост и горчину.

СОЛО ДРИНКЕР

Онај који пије сам

Самоћу најбоље љубити зна.

У великом граду

У великом селу

Он је најдаљи кутак сна.

Он је покидао ланце свих генетских планета.

Он је најтужнији и најслободнији део света.

ЧОВЕК ИЛИ ЗВЕР

То лето је нехотице убио човека у лову.

До јесени је исекао четири хектара шуме

и то не да би продао неком.

Већ да нико, никад, не помеша више,

звер са човеком.

У РЕДУ ЈЕ

У реду је бити тужан,

то је последица темперамента

и љубичастог цвећа на столу.

У мени нема посредника,

ни парламента.

Ја лично одговарам болу.

У реду је бити сетан,

то је последица

прерано стрељане младости.

Ал моја туга није комплетна,

у њој и те како има радости.

УСТАЛИ СМО

У грудима пада небо

У глави ветар хуче

Устали смо

Ал дал смо исти као јуче?

Рањени слободом

Устали смо на срце прислањајући се полако

Устали смо

Зар је битно како?

Устали смо

и те подигнуте рушевине

Архитекте вечности, највише воле.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: