|
|
|
 | Branka Selaković | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
SVET NEBOJŠE KRLjARA
Odmah po okončanju studija na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini, Nebojša Krljar je spakovao kofere i prešao okean. Početak u Americi nije bio lak, ali je odlučio da ostane i tu je zasnovao porodicu. Pored svakodnevnih obaveza aktivan je u zajednici, prikuplja sredstva za crkvenu školu Sveti Simeon Mirotočivi i piše. Roman Zlatni krst objavio je 2018. godine, koji je doživeo i svoje drugo izdanje 2021. Trenutno je u Srbiji i to je bila odlična prilika da porazgovaramo o životu u Majamiju, uspomenama na zavičaj, kao i o umetničkom radu.
 Небојша Крљар - аутор романа Златни крст
Književna radionica "Kordun" - Branka Selaković, Beograd, 15.07.2022.
-Pre nego što počnemo razgovor o Vašem umetničkom radu, verujem da čitaoce zanima da doznaju nešto više o vremenu kada ste otišli u Ameriku. Kako su izgledali ti dani i kako ste se odlučili na taj korak?
Smatram da je to bio najteži period u mom životu. Prekretnica za prekretnicom je vedrila i oblačila tih par prolećnih meseci 2016. godine. Dvadeset i pet godina baciti pod noge i krenuti u nepoznatom od nule, ni danas, nakon svega, ne zvuči jednostavno. Međutim, nezadovoljstvo uslovljeno socijalnim prilikama je odnelo prevagu i odlučio sam se na odlazak.
-Koliko je razvijena zajednica ljudi sa Balkana u Majamiju?
Subjektivni osećaj je da ima najviše Srba od ljudi sa Balkana. Zajednica je organizaciono usko povezana sa crkvom Svetog Simeona u severnom Majamiju. Trenutno, ne postoji nijedna druga organizacija koja može okupiti Srbe u tolikom broju kao naša crkva. Iako su podeljena mišljenja o tome koliko se Srbi „slažu“ u dijaspori, bar na Floridi, ima sasvim dovoljno primera dobre prakse i saradnje, najčešće na poslovnom planu, među našim ljudima.
-Sarađujete li sa mlađim generacijama i možete li da procenite koliki je stepen njihovog interesovanja za našu kulturu, tradiciju, jezik?
Smatram da je interesovanje za kulturu i tradiciju značajnije izraženo kod starijih generacija. Ipak, kada spakujete život u jedan kofer i otisnete se daleko od rodne kuće, prođe dosta dug vremenski period pre nego što uspete da odvojite par sati za čitanje neke dobre knjige ili gledanje nekog našeg filma. S druge strane, oni koji su već decenijama u Americi i imaju razvijene, ili sopstvene poslove, ili karijere u velikim kompanijama, značajno lakše mogu odvojiti određenu količinu vremena za hobije i za aktivnosti u vezi negovanja naše kulture, jezika i tradicije.
-Na koji način možemo da osnažimo vezu između matice i dijaspore?
Tu postoji jako veliki prostor za napredak u svakom pogledu. Što u smislu olakšavanja novopridošlima u Ameriku da se brže i lakše prebrodi početni kulturološki šok, pa sve do osnaživanja ekonomskih veza koje bi mogle da rezultiraju značajnim deviznim investicijama u domovini. Možda to jeste više posao nekog resornog ministarstva, ali svojevrstan biznis klub, dobro osmišljen i organizovan bi mogao da stvori pozitivnu atmosferu za ulagače iz Amerike, koji bi svoj novac tada mogli da usmere prema investicionim prilikama u Srbiji. Što se kulture tiče, Matica iseljenika i Književna radionica Kordun se već dugi niz godina trude da uspostave pouzdanu mrežu, samoodrživu i samopodsticajnu, kako bi se u domenu njihovog delovanja došlo do, ne samo očuvanja kulture, već i njenog daljeg razvoja.
-Sada kada dođete u Srbiju primećujete li neke promene na društvenom planu?
Svaki dolazak u Srbiju me vrlo brzo podseti na razloge zašto sam otišao. Šta god uzeli pod pojmom „društvenog plana“, promene koje su se desile, učinile su situaciju još gorom. Veliki infrastrukturni projekti kojima se država diči, zaista jesu važni, ali problemi većine stanovništva nisu rešeni time. Nezaposlenost je izuzetno visoka, medijana zarada je blizu zakonski minimalne, zdravstvo i školstvo sve više tonu u moru interesa privatnih institucija. Kritičko mišljenje većine Srba u domovini je uslovljeno veličinom predizbornog paketa pomoći. Sve dok se na javne funkcije budu birali i postavljali kadrovi bez prethodnog iskustva i dokazanosti u privatnom sektoru, imaćemo lošu kadrovsku strukturu na svim nivoima koja neće ništa dobro doneti ni u vremenu pred nama.
-Kao student ste ušli u svet književnosti, a skoro ste objavili i knjigu. Koje teme Vas najviše inspirišu?
Iako je knjiga koju sam nedavno objavio smeštena u prošlost, pažnju mi sve više odvlače teme u vezi sa budućnošću. Put kroz vreme, međuplanetarna putovanja i istraživanja, a veštačka inteligencija je nešto posebno. Neretko mi se dešava da odlutam i po par stotina godina unapred i krenem da zamišljam kako će svet u kom danas živimo izgledati tada. Šta će biti glavni užitak čoveka daleke budućnosti, a šta njegov najveći problem? Ukratko, da li će čoveka uopšte biti u toj budućnosti, jer ako je suditi po zaslugama...
-Koliko u Vašem autorskom radu unosite slika iz detinjstva i mladosti?
Sad već jako retko. Čini mi se da su neki početni radovi koji su nastali još u Srbiji bili u najvećoj meri oslikavanje sumorne svakodnevice palanačkog života. Promena sredine je definitivno otvorila sasvim novu perspektivu, kako u životu, tako i u mom stvaralačkom radu. Pesme sam još tada prestao da pišem, kada mi je nekoliko fakultetskih kolega predočilo da su sve u neku ruku po šablonu skrojene.
-Čini se da u Vašim pričama postoji i jedna doza kritičkog pogleda na pojave u društvu?
Naravno. Da sam odrastao na moru, verovatno bi fokus mog pisanja bila beskrajna plava pučina i čari njenih prostranstava. Mada, kakve sam sreće i tu bi se pojavila neka mogućnost korupcije i nepotizma u vidu krezubog mornara bi samo krezube puštao da isplove sa njim na pučinu. Sve u svemu, kada kičma bude značila još nešto pored dela centralnog nervnog sistema, možda stvari i krenu na bolje.
-Pripremate li neko novo delo?
Da. Radni naziv novog dela je „Nova Aleksandrija“. U krajnjem obliku, želja mi je da provedem čitaoce kroz vekove već poznatih stvari do vekova koji nam predstoje i u kojima smo osuđeni da ponavljamo i svoje i tuđe greške, samo na još dramatičniji način. Revolucije koje su nekada zahtevale godine strpljivog planiranja, danas zahtevaju par klikova stručnjaka za informacione tehnologije, a za sto godina, ko zna da li ćemo uopšte biti u sposobnosti da razumemo i pojmimo uzročno-posledične veze promena koje će nas zadesiti. Priča je koncipirana u pet uslovno nezavisnih delova i nadam se da će čitaoce uspeti da vrati u budućnost.
 Свет Небојше Крљара
|
