Ti, uprljan u glinskoj crkvi na oltaru moje vrele krvi
Ti, što si svesrdno sledio splet mojih koraka, od mog detinjstva
sve do ovog časa svetog čina.
Ti, što prekinu sve moje nade, ljubavi i radosti
Ti, što si večerao moje živce i ispio moju memoriju,
Ti, što mi sprži očni vid i zatvori u tamni simbol mog
večitog sna
Opraštam ti nožu brate.
Ti, što si svojim sivim sečivom prepoznao moj iskonski
Neuron krvi, što u kružnoj plazmi planeta smerno otkri
nove svetove i spoji sa galijambusom bele smrti,
Prepoznadoh te u prvom udarcu tvog oštrog sečiva
i tvoju potajnu ljubav krvnika
Ti, što me zatvaraš u tamni red simbola večitog sna
Opraštam ti nožu brate.
Ti, što mi podari crnu nevestu smrti, svekoliku,
Na ovoj ledini Prokore gde su se nekada rađale zore,
Ti, što mi otkri Letine strašne odore i njen
zloćudni pogled
Ovde gde se roje smrti u trijumfu tvoje oštrice,
gde sam na lažni mamac uhvaćen
Ovde gde su preklate sve nade,
i u spletu moje krvi otplovile u nepovrat.
Opraštam ti,
Nek ti je sve prosto
Nožu brate.
Slavim te brate Fra-Sotono u crnoj mantiji, brate Zlogukoliki,
brate bratoubice,
Evo, maticom Gline i dalje se kotrljaju naša krvna zrnca u večnost,
i njihov bol se meša sa krvlju naših svetaca,
Glino svih Glina sveta, Glino! Stradanio svih stradanja sveta,
Glino, zenico u zenici hladne smrti u čijem smo nabujalom povodnju,
prepoznali naše mrtve senke,
Glino srboseka što nam prereza vene iz kojih otiču sve naše ljubavi,
sva godišnja doba što curkom cure zvezdanim prahom
do sledeće karme
Moja ljubav je jača od tvog reza
Sve ti opraštam nožu brate.
