detalj slike: KRK Art dizajn

PISCI DIŠU NA ŠKRGE

Književnik, urednik, prevodilac, slikar i profesor Hristo Petreski od nedavno je na čelu Udruženja književnika Makedonije. Tu vest su preneli tamošnji mediji, ali i naša javnost se zainteresovala, jer je Petreski rado čitan i u Srbiji. To smo iskoristili kao povod da porazgovaramo sa piscem kako bi nas detaljnije uputio u planove udruženja, ali i o situaciji na književnoj mapi Severne Makedonije.

Hristo Petreski je napisao veliki broj dela, od kojih izdvajamo: ''Ogledalo'', ''Gulab i nok'', ''Tvoite-Mok oči'', ''Vrv'', ''Da li volite Dalija''. Osnivač je i direktor izdavačke kuće ''Feniks'' i Fondacije ''Makedonija prezent''. Dobitnik je nagrade Književne opštine Vršac za haiku poeziju, nagrade Kulturno prosvetne zajednice Makedonije, kao i nagrada ''Aco Šopov'', ''Vasil Kunoski'' i drugih.

 

Христо Петрески - председник Удружења књижевника Македоније

Književna radionica "Kordun" - Branka Selaković, Beograd, 21.07.2022.

-Od nedavno ste na čelu Udruženja književnika Makedonije. Koje ciljeve imate i koje projekte želite da realizujete u narednom periodu?

Ciljeva ima puno, i ideja za projekte, ali sve manje para i ljudskih potencijala za sve to. Preciznije i tačnije: mi smo svi u Udruženju književnika Makedonije volonteri, pa mnoge projekte i ne započinjemo zbog toga. Ali, svakako, prvi i osnovni cilj je da se stimulišu, podrže, afirmišu, prezentuju i promovišu makedonski pisci i da se što više knjiga objavi u toku godine. Takoѓe, pritom, da se izdvoje i nagrade najbolji. U Makedoniji sada je najveќi problem čitanja, tojest nečitanja novoobjavljenih knjiga. A, objavljene i nepročitane knjige kao i da ne postoje. I ono što je posebno bitno: da se izaѓe iz lokalnih okvira i da se uspostavi saradnja i reciprocitet sa inostranstvom. Na tom planu, veќ je uspostavljena dobra saradnja sa Udruženjima pisaca iz Crne Gore, Republike Srpske i Vojvodine. Zajedno sa piscem i predsednikom Udruženja književnika Crne Gore, Novicom Ѓuriќ, pokrenuli smo osnivanje Evropskog književnog parlamenta, gde ќe participirati po pet predstavnika iz svake države u Evropi.

-S kakvim problemima se suočavaju pisci i izdavači u Severnoj Makedoniji, posebno u vremenu epidemije i ekonomske krize?

Problemi su brojniji i izraženiji u periodu pandemije. Najednostavnije releni: pisci i izdavači dišu na škrge, kao ribe na suvom. Nema novca za ulaganje u izdavaštvo, mada pisci i u pandemijskom periodu nastavljaju da pišu - i to intenzivnije i angažovanije. Ali, na sreќu, polako se izlazi iz krize, stvari se konsoliduju i stvari se polako vraќaju u normali.

-A kako je izgledala književna scena u vremenu kada ste počinjali?

Jansam roѓen 1957. godine, a prvu sam knjigu objavio 1979. godine. Tada je bilo vrlo teško objaviti prvu knjigu za razliku od sada. Strogi recenzenti, stroga pravila za objavljuvanje, ali više se čitalo i bilo je reda (hijerarhihe) u objavljivanju i nagraѓivanju. Sada je pravi haos i puka je slučajnost da prave vrednosti doѓu na red, izaѓu na scenu i dobiju ličnu i kolektivnu satisfakciju. Vlada poplava kiča, bezvrednosti i neukusa i inflacija je knjiga površnih, sumnjivih i improvizivanih (slučajnih) karakteristika. Namerno ne kažemo vrednosti, jer objavljivanje knjižica, almanaha i brošura je daleko od toga. Fejsbuk pisci preselili su se u izdavačke kuќe, i to ozbiljne, gde nekada ne bi ni mogli uќi, a ne i objaviti ta razna (i prazna) sočinenija i pisanija.

Христо Петрески - мултимедијални уметник

-Možete li da ocenite trenutnu situaciju na poetskoj sceni u Severnoj Makedoniji, ali i regionu?

Poezija je u krizi. Ona se bavi sama sobom. Začarani krug. Lavirint. I meni u kafani proglašava se poezijom. Nažalost, ima izuzetaka, ali poezija je veќ izgubila korak u odnosu na prozu, koja grabi napred sve više i više. U krizi su i esej i kritika, a odreѓeni pomak je evidentan i vidljiv u stvaralaštvu za decu i mlade. Stvaralaštvo za decu i mlade sve više postaje industrija i biznis, pa možda i zbog toga počinju da pišu sve više za decu i mlade i mlaѓi autori, ali i profesionalci.

-Mislite li da književnost može da promeni nešto u društvu?

Svaka aktivnost, pa i književnost, menja društvo. I to svakoga dana i u svakom pogledu. Književnost ne može promeniti svet, ali može promeniti ljude. Njihovu svest i savest, kulturu, ovrazivanje, vaspitanje, ponašanje, navike…

-U Vašoj bogatoj biografiji, pored književnosti bavite se i slikarstvom. Koliko zadovoljstva pronalazite u tome?

Moram biti iskren, i u slikarstvu pronalazim podjednaka i ista zadovoljstva, pa možda i više. Svakoga dana ne mogu bez retka, ali i bez crteža i slike. To je spoj, simbioza, jednakost i istost. Umetnosti su (po)vezani, nema velikih razlika, granica i barijera.

PODELITE OVAJ TEKST NA: