детаљ слике: КРК Арт дизајн

ПИСЦИ ДИШУ НА ШКРГЕ

Књижевник, уредник, преводилац, сликар и професор Христо Петрески од недавно је на челу Удружења књижевника Македоније. Ту вест су пренели тамошњи медији, али и наша јавност се заинтересовала, јер је Петрески радо читан и у Србији. То смо искористили као повод да поразговарамо са писцем како би нас детаљније упутио у планове удружења, али и о ситуацији на књижевној мапи Северне Македоније.

Христо Петрески је написао велики број дела, од којих издвајамо: ''Огледало'', ''Гулаб и нок'', ''Твоите-Мок очи'', ''Врв'', ''Да ли волите Далија''. Оснивач је и директор издавачке куће ''Феникс'' и Фондације ''Македонија презент''. Добитник је награде Књижевне општине Вршац за хаику поезију, награде Културно просветне заједнице Македоније, као и награда ''Ацо Шопов'', ''Васил Куноски'' и других.

 

Христо Петрески - председник Удружења књижевника Македоније

Књижевна радионица "Кордун" - Бранка Селаковић, Београд, 21.07.2022.

-Од недавно сте на челу Удружења књижевника Македоније. Које циљеве имате и које пројекте желите да реализујете у наредном периоду?

Циљева има пуно, и идеја за пројекте, али све мање пара и људских потенцијала за све то. Прецизније и тачније: ми смо сви у Удружењу књижевника Македоније волонтери, па многе пројекте и не започињемо због тога. Али, свакако, први и основни циљ је да се стимулишу, подрже, афирмишу, презентују и промовишу македонски писци и да се што више књига објави у току године. Такоѓе, притом, да се издвоје и награде најбољи. У Македонији сада је највеќи проблем читања, тојест нечитања новообјављених књига. А, објављене и непрочитане књиге као и да не постоје. И оно што је посебно битно: да се изаѓе из локалних оквира и да се успостави сарадња и реципроцитет са иностранством. На том плану, веќ је успостављена добра сарадња са Удружењима писаца из Црне Горе, Републике Српске и Војводине. Заједно са писцем и председником Удружења књижевника Црне Горе, Новицом Ѓуриќ, покренули смо оснивање Европског књижевног парламента, где ќе партиципирати по пет представника из сваке државе у Европи.

-С каквим проблемима се суочавају писци и издавачи у Северној Македонији, посебно у времену епидемије и економске кризе?

Проблеми су бројнији и израженији у периоду пандемије. Наједноставније релени: писци и издавачи дишу на шкрге, као рибе на сувом. Нема новца за улагање у издаваштво, мада писци и у пандемијском периоду настављају да пишу - и то интензивније и ангажованије. Али, на среќу, полако се излази из кризе, ствари се консолидују и ствари се полако враќају у нормали.

-А како је изгледала књижевна сцена у времену када сте почињали?

Јансам роѓен 1957. године, а прву сам књигу објавио 1979. године. Тада је било врло тешко објавити прву књигу за разлику од сада. Строги рецензенти, строга правила за објављување, али више се читало и било је реда (хијерархихе) у објављивању и награѓивању. Сада је прави хаос и пука је случајност да праве вредности доѓу на ред, изаѓу на сцену и добију личну и колективну сатисфакцију. Влада поплава кича, безвредности и неукуса и инфлација је књига површних, сумњивих и импровизиваних (случајних) карактеристика. Намерно не кажемо вредности, јер објављивање књижица, алманаха и брошура је далеко од тога. Фејсбук писци преселили су се у издавачке куќе, и то озбиљне, где некада не би ни могли уќи, а не и објавити та разна (и празна) сочиненија и писанија.

Христо Петрески - мултимедијални уметник

-Можете ли да оцените тренутну ситуацију на поетској сцени у Северној Македонији, али и региону?

Поезија је у кризи. Она се бави сама собом. Зачарани круг. Лавиринт. И мени у кафани проглашава се поезијом. Нажалост, има изузетака, али поезија је веќ изгубила корак у односу на прозу, која граби напред све више и више. У кризи су и есеј и критика, а одреѓени помак је евидентан и видљив у стваралаштву за децу и младе. Стваралаштво за децу и младе све више постаје индустрија и бизнис, па можда и због тога почињу да пишу све више за децу и младе и млаѓи аутори, али и професионалци.

-Мислите ли да књижевност може да промени нешто у друштву?

Свака активност, па и књижевност, мења друштво. И то свакога дана и у сваком погледу. Књижевност не може променити свет, али може променити људе. Њихову свест и савест, културу, овразивање, васпитање, понашање, навике…

-У Вашој богатој биографији, поред књижевности бавите се и сликарством. Колико задовољства проналазите у томе?

Морам бити искрен, и у сликарству проналазим подједнака и иста задовољства, па можда и више. Свакога дана не могу без ретка, али и без цртежа и слике. То је спој, симбиоза, једнакост и истост. Уметности су (по)везани, нема великих разлика, граница и баријера.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: