detalj slike: KRK Art dizajn

CRNA RUPA

Gotovo je, crna rupo,

pronašla sam slamku spasa!

Dosta mi je tamnovanja,

u bestragu što talasa.

Dosta si mi jada dala,

okivala nebom tame...

Konačno sam dočekala,

drhtaj sreće samo za me.

U njem' više ne postojiš,

nemaš one ružne moći;

U njemu se samo vidi,

da će bolji dani doći.

CENA PROŠLOSTI

Dođe vreme kad misli zaćute,

začuđene i razočarane;

zadžaba im, kasno da se ljute,

na minule, prohujale dane.

Prikupljaju sve što im je sveto,

u tišini traže nadahnuće;

vraćaju se na vreme oteto,

doba kad je vladalo bespuće.

Do srca se nežnim letom spuste,

oprostom mu zagrle stradanja;

od sna spletu pletenice guste,

da osnaže buduća nadanja.

Sa razumom nesaglasja mire,

izvinu se za negdašnje grehe;

što je bilo-više biti neće,

pravo vreme za srećne osmehe.

Dođe vreme kad se sebi vratiš,

shvatiš gde si i kako grešio;

pomirenjem, samoćom doplatiš,

sve što nisi sa sobom rešio.

SAMO KATKAD

Ne gledaj me, ne u oči,

kad osmehom suzu krijem,

i ne pitaj šta me boli,

kad sa sobom bitku bijem.

Ne očekuj da u šutnji,

priznam da mi duša gori.

ne pitaj me, ne nikada,

sa čim mi se srce bori.

Moja suza, moja šutnja,

u svetu gde skrivam tugu.

kao slepi putnik idem,

u plovidbu mučnu, dugu.

Ne pitaj me, oćutaću

ne očekuj, ne nadaj se.

samo katkad zaplakaću

tiho, jetko, samo za se!

Нова књига песама Марине Баошић Чворовић

PODELITE OVAJ TEKST NA: