детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЦРНА РУПА

Готово је, црна рупо,

пронашла сам сламку спаса!

Доста ми је тамновања,

у бестрагу што таласа.

Доста си ми јада дала,

окивала небом таме...

Коначно сам дочекала,

дрхтај среће само за ме.

У њем' више не постојиш,

немаш оне ружне моћи;

У њему се само види,

да ће бољи дани доћи.

ЦЕНА ПРОШЛОСТИ

Дође време кад мисли заћуте,

зачуђене и разочаране;

заџаба им, касно да се љуте,

на минуле, прохујале дане.

Прикупљају све што им је свето,

у тишини траже надахнуће;

враћају се на време отето,

доба кад је владало беспуће.

До срца се нежним летом спусте,

опростом му загрле страдања;

од сна сплету плетенице густе,

да оснаже будућа надања.

Са разумом несагласја мире,

извину се за негдашње грехе;

што је било-више бити неће,

право време за срећне осмехе.

Дође време кад се себи вратиш,

схватиш где си и како грешио;

помирењем, самоћом доплатиш,

све што ниси са собом решио.

САМО КАТКАД

Не гледај ме, не у очи,

кад осмехом сузу кријем,

и не питај шта ме боли,

кад са собом битку бијем.

Не очекуј да у шутњи,

признам да ми душа гори.

не питај ме, не никада,

са чим ми се срце бори.

Моја суза, моја шутња,

у свету где скривам тугу.

као слепи путник идем,

у пловидбу мучну, дугу.

Не питај ме, оћутаћу

не очекуј, не надај се.

само каткад заплакаћу

тихо, јетко, само за се!

Нова књига песама Марине Баошић Чворовић

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: