Tamo daleko
Tamo daleko, na brdovitom Balkanu,
Živi jedan ponosan svet.
Tu šumom vetar tužno zavija,
A poljem miriše opojni cvet.
Vetar zavija, stoletni hrast šapće,
Dok traje dan i ne dođe tmina,
Kao da ispreda istoriju slavnu,
Ponosnog Srbina.
Tiho, tiho, starina šapće:
-To nije priča nova.
Tamo je gnezdo pradede moga!
Tamo je zemlja Srbinova!
Tamo gde soko večno caruje
Na grebenima surih planina.
Gde stalno vri krv osvetnika!
Tamo je moja otadžbina!
Rodna grudo, majko div junaka,
Što tvoje srce navek kuca silno.
I ja sam tvoje izgnano čedo!
Primi me, majko otadžbino!“
Ćute, ćute gudure stare,
Svud tišina, odgovora nema.
Al' kliknu soko:„
Pričekaj, sinko!
Strašna se osveta sprema.
Trideset leta mač se kuje,
Već mu je oštrica spremna.
U boj za slobodu i krst časni,
Odlaganja više nema!
Kad sevnu munje i riknu gromovi,
Biće vam svima otvorena vrata.
Vi otuda! A mi ovuda!
U boj protiv crvenih pirata!
Tuđinac
Godine su na izmaku,
Život više nije mio.
Nekad bejah mlađan, bujan,
Sad sam ostario.
Na vrhuncu srećnog doba,
Kad mladost cveta,
Odvede me preko sveta
Sudbina prokleta.
U daljini, u tuđini,
Ja provodim dane.
Mesto sreće, na mom srcu
Stvoriše se rane.
Presahle su puste želje,
Zaboravih lude snove.
Samo čujem iz daljine,
Poznat glas me nazad zove.
Selo malo, rodna gruda,
Moja otadžbina.
Tiho zove divljim zovom,
Izgubljenog sina.
Želja
Imam jednu želju,
Al' mi je ne dadu,
Da uberem cvetak,
Mojubelu Radu.
Moja bela rada,
Lekovita trava,
I danju i noću
Na srcu mi spava.
Nasredpolja dvorac,
U njemu tri lava.
Paze belu Radu,
Da je ne ukradu.
Ne plašim se straže,
Ne plašim se lava.
I ukrašću Radu,
Kad najslađe spava.
Zašto, draga, tvoja usta lažu
Zašto, draga, tvoja usta lažu,
Kad u srcu istina se skriva?
Kad me vidiš, oči ti zasvetle,
A na lice rumen se razliva.
Zašto kriješ tvoju silnu ljubav,
Kad Bog nama mladim ljubav dade?
Ako misliš da je ljubav grešna,
Onda i Bog grešnikom postade.
Zato tužan patim u samoći,
Jer u srcu čežnja ti se skriva?
I ne možeš svetu da ispoljiš,
Da si sada moja ljubav živa.
Kaži, draga, da me silno voliš,
Nemoj da ti to ostane tajna.
Zagrli me, poljubi me, dušo,
Nek zasija naša zvezda bajna.
Kad sam tebe zavoleo
Kad sam tebe zavoleo,
Život mi je bio mio.
Očima sam milovao
Staze kud sam prolazio.
Snevao sam o ljubavi,
Sve do zore rane.
I u snu sam milovao
Tvoje kose vrane.
Mislio sam da sam srećan,
Ko ptice što lete.
I u snu sam ja grlio
Tebe, majski cvete.
Jednog dana ja doživeh
Pomračenje sveta.
Jer mi leđa okrenula
Ta sudbina prokleta.
Život više nije mio,
Ti me nisi htela.
Kažu da si nekog drugog
Momka zavolela.
Zarasle su staze moje,
Godine prolaze.
Svuda pustoš,
Srećni dani više ne dolaze.
Sada lutam ja po svetu,
Moje srce zebe.
Pokušavam da pobegnem
Od samoga sebe.
Polako se srce gasi,
Samo osta jedan plamen
Što se oko srca zavi
– Plamen ljubavi.
