PRAZNINE
Majke brižljivo šire veš
Kao da presvlače nebo u belje
Ko izdaleka gleda užad
Čini se veselje.
Jer kad vetar uđe u košulje
I sobom ispuni im grudi
Od tkanine na povetarcu
Čine se ljudi.
Al čim se malo priđe
I pogleda se iz blizine
O kako nam se rugaju
Te beličaste praznine.
PESNIKOVO STABLO
Kada ti budeš umrla, zasadiću jedno drvo.
Jer tako ćutljiva i daleka,
celoga života, više si ličila na stablo,
nego na čoveka.
A tvoja brižnost prema meni,
prevedana na jezik drveća
biće tvoj hlad.
I sve osobine, ostaće ti iste,
samo telo biće klad.
I tako, započećemo novi život.
OPASNO JE
Ja imam ljubav i ruke što gladuju,
Hajde, šta čekaš dolazi.
Opasno je ako me se dohvate ideolozi,
Njima trebaju ovakvi, koji će za misao, da stradaju.
Ja imam ljubav i u srcu staru veru,
Hajde, šta čekaš dolazi.
Opasno je ako me se dohvate teolozi,
Njima trebaju ovakvi, da svedu ih na svoju meru.
Ja imam ljubav i nju bih dao hteti,
Hajde, šta čekaš dolazi.
Opasno je ako me se dohvati, vreme što prolazi,
Njemu trebaju ovakvi, koji će lagano mreti.
NE PIŠEM
Ne pišem već skoro dve nedelje,
vi tu bol ne razumete.
To je kao kada bi vam oduzeli čašu konjaka pred spavanje
i miris žene.
U meni se mnogo toga rađa i mnogo umire,
vi tu bol nemate.
To je kao da pušite jeftine cigarete i nosite neudobne cipele.
Otežao sam od reči
a reči su trebale da otežaju od mene.
Obešene o tišinu ćute.
Polako umirem ,
a svetu se čini, da nikad prisutniji nisam bio.
NE ZNAJU
Ne znaju istoričari moje juče.
Nit hemičari moju ljubav uče.
Nit pravnici išta znaju o mom pravu.
Nit filozofi poznaju moju glavu.
Nit teolozi slute moju veru.
I uvek greše oni što životu uzimaju meru.
Nit iskustvo drugog, meni u amanet.
Nit se život ikad uči napamet!
Mnogi samo odgovore nude.
Jer se boje ,da se čude.
