Vrabac i jagnje
Umiljato belo jagnje
igra se sa vrapcem,
a vrabac se njega boji,
beži da se spase!
-"Neću s' tobom da se igram!
Strašno jagnje jedno!
Za igru sam s' tobom mali,
nije mi svejedno!"
Zaplakalo malo jagnje,
sam se igra često,
ostaje mu da za igru
nađe bolje mesto.
Zbunio se ljuti vrabac,
na tren stade malo.
Da je jagnje tako nežno,
nije to ni znao.
Brzo ode pa mu kaže:
-"Moje izvinjenje!
Voleo bih da za igru,
opet biraš mene!"
I sada su oni pravi,
pravcati drugari!
Baš je ova kratka priča
poučna ustvari!
Mami
Uvek negde žuri mama
i nosi me kao torbu.
Samo što joj nisam neki,
dodatak za belu čorbu.
Ne pitam je je l' joj prija,
da sam kao dzep od jakne...
Gde je mama tu sam i ja,
nikud neće ni da makne.
Uvek negde trči juri,
pa me stavi na ramena.
Baš je jaka moja mama,
i sposobna, prava žena.
Ne znam kako ona ume,
sve da stigne kao čigra,
čak kad s posla kasno dođe,
sedne sa mnom da se igra.
Šta ću kad sam malo pile,
il' po dedi cvrčak zvani ,
najlepši su pored majke,
dečji ovi dragi dani.
Meni se sanja
Meni se spava,
meni se sanja
o nekom plavom velikom slonu...
Da ga uče na lopti da stoji,
i da ga onda u cirkus pozovu.
Da tako velik zadivi ljude,
i ne pukne lopta od tolike težine.
I da ga nazad na slobodu vrate,
na tlo njegove rodne divljine.
Meni se spava,
meni se sanja,
da sam vođa tog cirkusa pravog,
da se uopšte ne bojim lava,
velikog strašnog, ni onog malog.
Meni se spava,
meni se sanja,
Veruj i ti u svoje snove.
Obično biva da bude strava,
kad java snove sebi pozove!
