Врабац и јагње
Умиљато бело јагње
игра се са врапцем,
а врабац се њега боји,
бежи да се спасе!
-"Нећу с' тобом да се играм!
Страшно јагње једно!
За игру сам с' тобом мали,
није ми свеједно!"
Заплакало мало јагње,
сам се игра често,
остаје му да за игру
нађе боље место.
Збунио се љути врабац,
на трен стаде мало.
Да је јагње тако нежно,
није то ни знао.
Брзо оде па му каже:
-"Моје извињење!
Волео бих да за игру,
опет бираш мене!"
И сада су они прави,
правцати другари!
Баш је ова кратка прича
поучна уствари!
Mami
Uvek negde žuri mama
i nosi me kao torbu.
Samo što joj nisam neki,
dodatak za belu čorbu.
Ne pitam je je l' joj prija,
da sam kao dzep od jakne...
Gde je mama tu sam i ja,
nikud neće ni da makne.
Uvek negde trči juri,
pa me stavi na ramena.
Baš je jaka moja mama,
i sposobna, prava žena.
Ne znam kako ona ume,
sve da stigne kao čigra,
čak kad s posla kasno dođe,
sedne sa mnom da se igra.
Šta ću kad sam malo pile,
il' po dedi cvrčak zvani ,
najlepši su pored majke,
dečji ovi dragi dani.
Meni se sanja
Meni se spava,
meni se sanja
o nekom plavom velikom slonu...
Da ga uče na lopti da stoji,
i da ga onda u cirkus pozovu.
Da tako velik zadivi ljude,
i ne pukne lopta od tolike težine.
I da ga nazad na slobodu vrate,
na tlo njegove rodne divljine.
Meni se spava,
meni se sanja,
da sam vođa tog cirkusa pravog,
da se uopšte ne bojim lava,
velikog strašnog, ni onog malog.
Meni se spava,
meni se sanja,
Veruj i ti u svoje snove.
Obično biva da bude strava,
kad java snove sebi pozove!
