|
|
|
ODUVEK SAM BIO OKRENUT KA SEBI  | Branka Selaković | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Oduvek sam bio okrenut ka sebi
Postoje razlike koje nužno ne moraju biti jaz već samo različitost u iskustvu, duhu vremena i senzibilitetu ali često ljudi različitost ne mogu shvatiti pa prave jaz.- Kosta Kosovac
Čitaoci Književne radionice ''Kordun'' imali su priliku da upoznaju pesnika Kostu Kosovca kroz njegove stihove koje smo objavili na našem portalu, a sada smo poželeli sa ovim mladim, darovitim stvaraocem da porazgovaramo i doznamo više.
Kosta Kosovac je rođen 1997. godine u Beogradu i student je Pravnog fakulteta. Njegova prva zbirka poezije ''Džemperi za kamenje'' ponela je značajnu nagradu ''Matićev šal''. Kosovac je dobitnik i nagrade ''Stanko Simićević'' koju dodeljuje Festival poezije mladih u Vrbasu.
 Коста Косовац - песник
Branka Selaković, KR KORDUN, 29.07.2022. Beograd
-Iako postoji nekoliko pravnika koji su uspešni književnici, ne mogu a da Vas ne pitam odakle interesovanje za poeziju, s obzirom da studirate prava?
Pre svega kada pričamo o poeziji interesovanje nije prava reč, reč je o potrebi koja ukoliko je prava prelazi gotovo u fiziološku potrebu. Potrebi da unutarnji svet iskažem što verodostojnije i tananije.
Što se tiče Pravnog Fakulteta da nisam studirao prava kako bih ikad saznao da privilegovani oblik ubistva - ubistvo na mah, tako u mnogome liči stvaranju pesme. I jedno i drugo čovek počini u trenutku i pod nabojom velikih emocija.
-Šta je za Vas poezija i koliko Vam znači da promišljate o sebi i svetu kroz stihove?
Za mene je poezija gotovo sve. Psiholozi će vam reći da to nije dobro kada svoj identitet toliko vežete za neku profesiju jer ukoliko jednog dana prestanete da se bavite time čime ste se bavili ne samo da gubite taj posao već i svoju ličnost.
Oduvek sam bio okrenut ka sebi i sve što se spolja dešavalo provlačio sam kroz prizmu unutrašnjosti, o tome delom govorim i u pesmi “Kazna” gde objašnjavam kako je to biti neprestano zagledan u sebe, biti introspektivan.
-Pitanje o nagradama je nepopularno, ali mladi ste dobili više značajnih priznanja, stoga koliko takva vrsta validiranja znači umetniku na početku karijere?
”Književnost kao i vrlina sama je sebinagrada.” Svaka druga nagrada je dobrodošla i nemam apsolutno ništa protiv njih ali ih nikako ne vidim kao bitan ili presudan faktor. I molim Vas da ne upotrebljavamo reč karijera nego možemo reći put –pesnički put, jer baš u poeziju pobegao sam od svih ambicioznih i svih karijerista. Jedina ambicija koju ja posedujem jeste da što bolje izrazim sebe, to je jedino što mi je važno.
-Postoji li jaz između poetika starijih generacija pesnika i mlađih?
Postoje razlike koje nužno ne moraju biti jaz već samo različitost u iskustvu, duhu vremena i senzibilitetu ali često ljudi različitost ne mogu shvatiti pa prave jaz. Dakle, besmisleno bi bilo nekom danas objašnjavati da i moderna poezija može biti pisana u rimi i vezanom stihu i da rima (ukoliko je ona izvorna unutarnja melodija koju svaki pesnik poseduje) ne može pesmi ništa oduzeti već je može samo dovesti u lepši ritmički sklad. Poput knjige Duška Kovačevića “Dvadeset srpskih podela” a u podnaslovu “Kako se srbi deljenjem množe” tako i u književnosti prisutna su mnoga deljenja kao i ne postojanje dijaloga a sve to vodi ne do plodne različitosti poetika već do jaza poetskih svetova i nerazumevanja istih.
-Kako ocenjujete savremenu književnu scenu u Srbiji, ali i regionu?
Talentovanih je uvek bilo malo. Zato ne volim da pričam o pesnicima kao o grupama i kao o sceni već isključivo kao o darovitim pojedincima koji su uspeli izgraditi svoj glas. Takvih ima, hvala Bogu i želim im da u njima stvaralački nemir uvek postoji.
-Može li književnost da utiče na određene društvene pojave?
Ne verujem da je književnost tu prevashodno da bi menjala društvo. Ona je suptilni dijalog sa pojedincem i zadire u intimne svetove svih nas poput religije i možda filozofije. U kontekstu oplemenjivanja ili možda još bolje produbljivanja svesti pojedinca književnost može uticati, a što više takvih pojedinaca bude bilo verujem i da društvo zdravije može biti.
|
