детаљ слике: КРК Арт дизајн

Одувек сам био окренут ка себи

Постоје разлике које нужно не морају бити јаз

већ само различитост у искуству, духу времена и сензибилитету

али често људи различитост не могу схватити па праве јаз.

- Коста Косовац

Читаоци Књижевне радионице ''Кордун'' имали су прилику да упознају песника Косту Косовца кроз његове стихове које смо објавили на нашем порталу, а сада смо пожелели са овим младим, даровитим ствараоцем да поразговарамо и дознамо више.

Коста Косовац је рођен 1997. године у Београду и студент је Правног факултета. Његова прва збирка поезије ''Џемпери за камење'' понела је значајну награду ''Матићев шал''. Косовац је добитник и награде ''Станко Симићевић'' коју додељује Фестивал поезије младих у Врбасу.

 

Коста Косовац - песник

Бранка Селаковић, КР КОРДУН, 29.07.2022. Београд

-Иако постоји неколико правника који су успешни књижевници, не могу а да Вас не питам одакле интересовање за поезију,  с обзиром да студирате права?

Пре свега када причамо о поезији интересовање није права реч, реч је о потреби која уколико је права прелази готово у физиолошку потребу. Потреби да унутарњи свет искажем што веродостојније и тананије.

Што се тиче Правног Факултета да нисам студирао права како бих икад сазнао да привилеговани облик убиства - убиство на мах, тако у многоме личи стварању песме. И једно и друго човек  почини у тренутку и  под набојом великих емоција.

-Шта је за Вас поезија и колико Вам значи да промишљате о себи и свету кроз стихове?

За мене је поезија готово све. Психолози ће вам рећи да то није добро када свој идентитет толико вежете за неку професију јер уколико једног дана престанете да се бавите тиме чиме сте се бавили не само да губите тај посао већ и своју личност.

Одувек сам био окренут ка себи и све што се споља дешавало провлачио сам кроз призму унутрашњости, о томе делом говорим и у песми “Казна” где објашњавам како је то бити непрестано загледан у себе, бити интроспективан.

-Питање о наградама је непопуларно, али млади сте добили више значајних признања, стога колико таква врста валидирања значи уметнику на почетку каријере?

”Књижевност као и врлина сама je себинаграда.” Свака друга награда је добродошла и немам апсолутно ништа против њих али их никако не видим као битан или пресудан фактор. И молим Вас да не употребљавамо реч каријера него можемо рећи пут –песнички пут, јер баш у поезију побегао сам од свих амбициозних и свих каријериста. Једина амбиција коју ја поседујем јесте да што боље изразим себе, то је једино што ми је важно.

-Постоји ли јаз између поетика старијих генерација песника и млађих?

Постоје разлике које нужно не морају бити јаз већ само различитост у искуству, духу времена и сензибилитету али често људи различитост не могу схватити па праве јаз. Дакле, бесмислено би било неком данас објашњавати да и модерна поезија може бити писана у рими и везаном стиху и да рима (уколико је она изворна унутарња мелодија коју сваки песник поседује) не може песми ништа одузети већ је може само довести у лепши ритмички склад. Попут књиге Душка Ковачевића “Двадесет српских подела” а у поднаслову “Kако се срби дељењем множе” тако и у књижевности присутна су многа дељења као и не постојање дијалога а све то води не до плодне различитости поетика већ до јаза поетских светова и неразумевања истих.

-Како оцењујете савремену књижевну сцену у Србији, али и региону?

Талентованих је увек било мало. Зато не волим да причам о песницима као о групама и као о сцени већ искључиво као о даровитим појединцима који су успели изградити свој глас. Таквих има, хвала Богу и желим им да у њима стваралачки немир увек постоји.

-Може ли књижевност да утиче на одређене друштвене појаве?

Не верујем да је књижевност ту превасходно да би мењала друштво. Она је суптилни дијалог са појединцем и задире у интимне светове свих нас попут религије и можда филозофије. У контексту оплемењивања или можда још боље продубљивања свести појединца књижевност може утицати, а што више таквих појединаца буде било верујем и да друштво здравије може бити.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: