detalj slike: KRK Art dizajn

GRAD

Što je veći grad,

to si više sam.

Došljak to ne shvata.

Ti poznaješ celo selo,

A ja ni pola svoga sprata.

Čelični vozovi u tebe zure,

Sovjetski soliteri gordo stoje,

Umesto železnice ljudi jure,

I niko ni za kog ne zna ko je.

Ovde se boluje od velikogradnje,

Ovde se boluje od velikih snova,

Sve je ovde megalomanskog ruha,

Izuzev ljudi, izuzev duha.

A najviše samoće na trgovima ima,

I najusamljeniji si među ljudima.

BEZBRIŽNA PESMA

Odavno već družim se

samo sa decom i starcima,

I tako šetamo od utrobe do zemlje

to su naše rute.

Između nas razvaljeni zidovi vremena,

drugima ostavljamo časove i minute.

Drugima ostavljamo nesporazume,

i povređene sujete i principe.

Mi imamo samo zelene ljuljaške,

i mirise lipe.

BERBA

U tebi ima previše neiskazanih reči,

prelepih misli,

al prati te samoća.

Znaš, kad na selu mnogo rodi,

a nema ko da obere,

grane pucaju

pod teretom voća.

ŽIVOTNA

Kreni sine po životu bos.

Svemu se daj al nizašta ne gini.

I dobrotu nek ti natrljaju na nos.

Sa kilo hvala i kilo izvini.

Dok si dečak nosi čoveka u sebi.

A kao čovek dečaka zadrži.

I trudi se da ni u jednom trenutku.

Jedan od drugog, ne budu brži.

Dušu ko pticu u ruci ponesi.

Pomešaj sa vetrom i razdeli ljudima.

I nemoj nikad da tražiš da je vrate.

Jer sebe uvek imaš u drugima.

MOJE ŠAKE

Moje šake su male,

jer nikad ništa u životu nisam radio.

Moje šake su dečije,

jer muškarci na šakama imaju dlake i burmu

i neizbežno malo krvi.

Ovim šakama sam jedino život opipavao,

tiho i pobožno,

kao da treba onesposobiti minu.

Ili slep prepoznati reljef

dragog mi lica.

PODELITE OVAJ TEKST NA: