детаљ слике: КРК Арт дизајн

ГРАД

Што је већи град,

то си више сам.

Дошљак то не схвата.

Ти познајеш цело село,

А ја ни пола свога спрата.

Челични возови у тебе зуре,

Совјетски солитери гордо стоје,

Уместо железнице људи јуре,

И нико ни за ког не зна ко је.

Овде се болује од великоградње,

Овде се болује од великих снова,

Све је овде мегаломанског руха,

Изузев људи, изузев духа.

А највише самоће на трговима има,

И најусамљенији си међу људима.

БЕЗБРИЖНА ПЕСМА

Одавно већ дружим се

само са децом и старцима,

И тако шетамо од утробе до земље

то су наше руте.

Између нас разваљени зидови времена,

другима остављамо часове и минуте.

Другима остављамо неспоразуме,

и повређене сујете и принципе.

Ми имамо само зелене љуљашке,

и мирисе липе.

БЕРБА

У теби има превише неисказаних речи,

прелепих мисли,

ал прати те самоћа.

Знаш, кад на селу много роди,

а нема ко да обере,

гране пуцају

под теретом воћа.

ЖИВОТНА

Крени сине по животу бос.

Свему се дај ал низашта не гини.

И доброту нек ти натрљају на нос.

Са кило хвала и кило извини.

Док си дечак носи човека у себи.

А као човек дечака задржи.

И труди се да ни у једном тренутку.

Један од другог, не буду бржи.

Душу ко птицу у руци понеси.

Помешај са ветром и раздели људима.

И немој никад да тражиш да је врате.

Јер себе увек имаш у другима.

МОЈЕ ШАКЕ

Моје шаке су мале,

јер никад ништа у животу нисам радио.

Моје шаке су дечије,

јер мушкарци на шакама имају длаке и бурму

и неизбежно мало крви.

Овим шакама сам једино живот опипавао,

тихо и побожно,

као да треба онеспособити мину.

Или слеп препознати рељеф

драгог ми лица.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: