detalj slike: KRK Art dizajn

UNIVERZUM U KREDITU

Teri je spretno podesio ono šta nije valjalo sa vazdušnim filterom i Zorica je sa olakšanjem primetila da može slobodnije da diše. Teri je zabrinuto pogleda. Klimnula mu je u znak da je dobro. Pa, bolje nego što je bila pre par minuta. Od svih misli koje su je opsedale poslednjih dana, izdanak jedne ponosio se time što su razvili neverbalnu komunikaciju. Kao pravi venčani par, iako mu još uvek nije rekla „da”. Odgovor bi svakako bio pozitivan, da nije mesto vereničkog prstena dobila najnoviju verziju bukonarukvice.

„Ljubavi...”, privio ju je u zagrljaj. Skoro da se naljutila što joj je pokvario iluziju o nepotrebnosti govora među njima. „Ovo samo odlaže stvar za jedno pola sata. Ne znam šta da radim.”

Duboko je uzdahnula. Neće plakati. Obećala je sebi da će biti heroina o kakvima je čitala u svojim voljenim knjigama. Ipak, nije verovala sebi da neće zajecati ako progovori, te se samo privila još jače uz Terijeva jaka pleća i zatvorila oči.

Ako treba da umre, pomislila je, ovo je savršeno mesto za to.

Da samo nije bilo nekoliko začkoljica. Plovili su svemirom u komori koja je skoro ostala bez vazduha na brodu koji su oteli pirati, koju Teri očajnički pokušava da osposobi.

***

Sve je počelo, kako to obično biva, jednim strastvenim vođenjem ljubavi. Otkad su se ukrcali na Vatrenu stihiju, to je jedino što valja u njihovoj vezi i oko toga se oboje slažu.

Virtuelni stručnjak za veze, VezoFiks, je na Terijev upit razvio teoriju po kojoj parovi koji suviše vremena provode zajedno odmah na početku veze, neminovno zapate sindrom zamora jedno od drugog. VezoFiks je predlagao da se razdvoje na par dana ili, što bi se modernije reklo, da naprave pauzu. On, poznat kao android sa ne baš najboljim smislom za humor, kako je saznao juče, na trenutak je razmatrao da pređe da spava u ormar. Sa izvesnim oklevanjem je zaključio da je kauč u onome što su zvali dnevnom sobom, bio pretrpan njenim stvarima. Pošto je to razmatrao naglas, počastila ga je psovkom i izmarširala iz sobe.

„Pa mogla bi ponekad da pospremiš za sobom!”, povikao je.

„A ti bi mogao da prestaneš da kradeš!”

„Šta sam sad ukrao?”, progunđao je, pitajući se da li je pronašla njegovo tajno skrovište.

„Moje srce”, šapnula je sama sebi.

„A ti hrčeš!”, nastavio je nesvestan njenog raspoloženja.

„A da se ti malo…”, bio je zapanjen bujicom koja je potekla sa njenih milih usana. Čak ni njegov androidski sistem nije bio spreman na nesvakidašnje vulgarnosti. Pocrveneo je poput severnjaka na plažama užarenog Račetitija.

Titanijumom ojačana vrata su, uz jedva čujan šum, skliznula razdvajajući ih. Uzdahnuo je. Na kratko je razmatrao VezoFiksovu teoriju o pauzi, pre nego što ju je odbacio kao budalaštinu. Ipak, poslao je šifru programa pod širokim snopom u svemir, nadajući se da će odnekud pokupiti unapređenu verziju. U međuvremenu, moraće sam da popravi ono što ne valja u njihovoj vezi.

Ušao je u brodski pretraživač i podesio kurs ka Gapaku 7. Poslao joj je virtuelne brošure o mestu odmora. Minut kasnije izletela je iz sobe, cičeći od veselja.

„Kad stižemo?”

„Samo što nismo”, obećao je.

Zakazao je na sedam dana u ekskluzivnom odmaralištu na sedamnaestom spratu Gapakovih prstenova. Mladenački apartman, bazeni na sve strane i ružičasto nebo.

Nagradili su se standardno strastvenim vođenjem ljubavi na brodskoj konzoli, što ih je skrenulo sa kursa na par sati.

***

Da bi došli do apartmana, morali su da se prijave turističkom izdanku čije je sedište bilo na planeti. Tu bi dobili dozvolu da uđu u apartman i virtuelni recepcioner bi ih rasporedio shodno kreditnoj dubini njihovih džepova. Zorica je verovala da su ti džepovi beskonačno duboki i nafatirani zahvaljujući GalaBank kartici bez limita. Teri je, sa svoje strane, verovao da još uvek nije otkrila da je kartica otkazana i da on odavno dopunjava sredstva radeći posliće sa strane. A poslići sa strane su bili, kratko rečeno...

„Krađe? Baviš se krađama?”, nije se razvikala samo zato što nije bila sigurna da li se on šali ili ne.

Sva je sreća bila u tome, što do Gapakovih prstenova nisu ni stigli. Presvukla se u cvetni bikini, zadržavši se da učita najnovije nastavke serijala na bukonarukvicu. On je obavljao par poslića na planeti, tokom kojih je bio zamalo uhvaćen, što bi mu obezbedilo beskonačno mnogo vremena za odmaranje negde gde bi ružičasto nebo mogao da gleda samo kroz rešetke.

Pošto mu se nije mililo da u tome uživa sam, pobegao je što je brže mogao, pri tom odvukavši izabranicu svog androidskog srca sa sobom, baš kad je prinosila karticu GalaBanke čitaču. Čitač je digao uzbunu, alarmirajući organe reda, koji su došli veoma brzo, jer su već bili Teriju za petama. Već je dvaput pogrešno skrenuo kroz staklene hodnike, opasno dekoncentrisan njenim bikinijem i onim što se tokom trčanja jedva pokrivalo istim.

„Ne sad, objasniću ti kasnije!”

Povukao ju je na otvorenu platformu broda, zahvalan što je zaboravila da je zatvori. Jeste, stoput joj je rekao da će im tako neko ukrasti brod, ili će, još gore, zapatiti slepog putnika manijaka, ali trenutno je bio previše zahvalan da bi se bunio. Takođe, ona je bila previše ljuta da bi mogao bezbedno da joj prebaci bilo šta.

U trku se sručio u kapetansku stolicu, misaono naredivši Vatrenoj stihiji da se pokrene sa Gapaka pre nego što je pretvore u staro gvožđe. Letelica se elegantno povinovala.

„Ovo je bilo za dlaku”, uzdahnuo je i nasmešio se. Na par svetlosnih godina od orbitalne stanice, brod se bacio u hipersvemir, na nepoznatu destinaciju. Ako su im organi reda i dalje za petama, neće imati šta da prate, a dok im pokupe tragove čestica po međusvemiru, oni će napraviti još tri skoka. Bili su bezbedni.

„Teri!”, vrisnula je.

Okrenuo se da se suoči sa njom, kad mu vidokrug ispuni cev omamljivača.

***

„Šta oni zapravo žele od tebe?”, upitala je.

„Ne znam”, uzdahnuo je.

Imao je neprijatan osećaj da proživljavaju poslednje minute, i iako iz dubina svih devet nivoa umnog rada nije hteo ništa drugo do da strgne cvetni bikini sa Zorice i da vodi ljubav sa njom kao da im je to poslednja stvar u životu, nekim čudom se savladao.

Skinuo je košulju sa sebe i pružio joj da se obuče.

Suočena sa savršeno izvajanim mišićima svog skoro-pa-verenika, zarumenela se pri pomisli da bi sad mogli da vode ljubav. Prihvatila je košulju, nakašljavši se.

„I dalje sam ljuta na tebe.”

„Znam.”

***

Kako to obično biva s piratskim družinama, članovi su im raznovrsniji od planeta članica Sankturijanskog Saveza. Teri je prepoznao humanoida i mačkodlaka u žučnoj svađi preko Sintovog ramena, dok je ovaj prčkao nešto oko brodske konzole. Surpula, ne baš preterano miroljubivo stvorenje, pipcima se izvijala po tavanici, jednim delom sebe u drugoj prostoriji. Lecnuo se, zamišljajući količinu slina koju će morati da čisti za njom. Nekad bi baš voleo da mu Zorica pomogne. Ili da bar imaju automatski čistač slina na brodu.

Morf, koga su prepoznali po ljubičastim očima, čekao ih je na komandnom mestu, što je bila čisto simbolična poza pošto do brodskih komandi niko nije mogao da pristupi bez Terijeve dozvole, koji im je pak pristupao mislima. Divna prednost toga što je android.

Morf pokuša da progovori, ali ga pozadinska buka dekoncentrisa.

„Mogu li da predložim stručnost VezoFiksa?”, upita Teri.

„Tišina, bre!”, razdrao se morf, i svađa prestade. „Šta koji moj ti ima da predlažeš? Ja ovde postavljam pitanja!”

Zinuo je da mu objasni šta može da uradi sa svojim pitanjima, kad mu Zorica zavali lakat u rebra.

„Dobro”, zadovoljan tišinom, razvedrio se. „Kuda plovi ova kanta?”

„Nisam siguran”, Teri odvrati. „Zadnji put smo programirali kurs na pomalo nekonvencionalan način.”

Ona mu još jednom zavali lakat, pri tom porumenevši.

„Vidim da vas boravak u komori nimalo nije smekšao”, morf ih sumnjičavo odmeri.

„Ko ste vi i šta želite?”, upitala je, značajno pogledavši svog ljubljenog, kao da mu hoće reći da se tako rešavaju te situacije.

„Pa da, naravno, kako nepristojno od nas što se nismo predstavili”, morf ispruži dlan i poslovno se rukova sa njima. „Mi smo Blanovi pirati, ovde smo povodom krađe i prekoračenja limita GalaBank kartice. Bojim se da ćemo vam zaračunati i kamatu, jer vas jurimo već dva parseka. Ništa lično.”

„Pirati? Krađa?”, nije znala na koga prvog da se izdere.

Za razliku od Terija, morf je napravio grešku što se pomerio i tako zadobio njenu nepodeljenu pažnju. „Kakvi crni pirati, pa da li ste vi normalni? Ko je još čuo da banke zapošljavaju pirate da jure ukradene kartice? I kamata? Zato što ste vi nesposobni? Ne pada mi na pamet da plaćam još i to! Zapravo, ne pada mi na pamet ništa da plaćam, sve naplatite od onog debelog masnoždera što je ostao na planeti! Da li vam je jasno?!”

Na jedan dug trenutak čitav komandni most bio je zamrznut u iščekivanju morfove reakcije. Teri je kasno zavalio lakat u Zoričina rebra i sad je njega streljela pričaćemo-o-ovome-kasnije pogledom.

Iznenada, morf se nasmeja.

„E, ovako se koriste pluća, žgadijo!“, razdra se na svoje pirate. „Sledeći put kad se posvađate, ima ovakav glas da koristite! A ne tu nešto da mi cičite oko konzole, mrš, beži, makni se odatle!“

„Lako je njoj derati se iz petnih žila kad ima odakle“, progunđa čovek, na šta se ostali nasmejaše.

Nju opet obli rumenilo, ali joj u isto vreme bi i drago što su primetili njene atribute, bez da su otvoreno buljili. Možda nisu mogli da pročitaju njen pogled, ali su vibracije koje je odašiljala bile i više nego jasne. Pirati su se, ne znajući zašto, naglo umirili.

„Draga”, Teri će u pola glasa, „politika banke je da upošljava pirate. Tako to ide. Oni su dovoljno beskrupulozni da uzmu dugovanja, bez obzira na stanje dužnika.”

„Ma nemoj! To nije u redu.”

„Da se dogovorimo ovako, sisata”, srdačno se osmehnuo vođa pirata. „Neću vam naplatiti ništa ako nam učinite uslugu. Štaviše, zaboravićemo da smo vas ikada sreli.”

„Kome ti sisata?”

„Zaboravite da ste ikada prihvatili da krenete za nama, pa ćemo popričati”, Teri je smanjivao tenziju.

„Pristanite da sa nama obavite jedan unosan poslić, bez naknade, a mi vam garantujemo da ćemo u poteru za karticom krenuti tek kad je ‘izgubite’”, izneo im je svoju ponudu.

„Šta?”, rekli su mačkodlak i Zorica u isto vreme.

„Dogovoreno”, pristao je android, ne obrativši pažnju na proteste svoje izabranice.

„Ne dok ne čujem kakav je to poslić”, odrezala je.

„Loša sreća, sisata, on je već pristao, a samo on nam i treba. Sad budi mirna da te ne izbacimo sa broda. Pa dobro, bre, Teri, kućo stara, zar tako sa školskim drugarima? Je l’ preko celog Univerzuma da te jurim? Dođi sad da se pozdravimo kako treba kad smo svi naši!“

„E, da me satre virus, ako sam očekivao tebe. Zar nisi na južnom Maniricijusu lešio trgovce virginijuma?”

„Jesam, ali dosadilo mi. A i nedavno su izmislili veštački virginijum. Rutinski ga naprave za par minuta”, osmehnuo se naizgled ravnodušno.

„Ccc, ništa im nije sveto. Šta me juriš, koji moj, nema ni dve nedelje da sam marnuo karticu, nismo je se ni nauživali”, Teri će dok su se drugarski grlili.

„Znaš bolje od mene da je vreme u Univerzumu relativno”, slegnuo je ramenima. „Sad, kazuj kako se otključavaju komunikacije na ovoj kanti, moram da javim mojima iza da smo živi i zdravi, pre nego što nas raznesu u majčinu.”

Teri priđe da mu pokaže gde je Sint do sad grešio, a da ne oda misaonu povezanost sa Stihijom.

Zorica ih je odmerila svojim najboljim ubitačnim pogledom, progunđala nešto na račun muškaraca i odmarširala u ono što su nazivali dnevnom sobom, da sa kauča izabere šta će obući. Jedan surpulin pipak neprimetno ju je pratio.

***

GalaBank kartice posebne su iz više razloga. Prvi, pre nego što im se ugradi prateći čip, je da se prevoze neobeleženom letelicom koja skroz liči na turističku atrakciju, osim što ima više naoružanih i nabildovanih turista nego na ijednom drugom brodu, tako da za neupućene veoma podsećaju na gej krstaricu. Druga je da kartice već iz trezora kreću do GalaBank ekspozitura potencijalno nafatirane do u beskraj, zaštićene samo šifrom.

„Je l’ me pratite do sada?”, pitao je morf, cugajući ružičasto piće za koje je Zorica bila sigurna da ga oni nisu uneli u Stihiju.

Pre samo par dana bila je spremna da spali ovu metalnu kantu koja ih je gurala kroz svemir sa jednog planetarnog vašara na drugi, a sada je bila ljubomorna na posesivni odnos koji su pirati razvili prema brodu.

Saopštili su im da ga prate. Pune kartice, pod šifrom i pod stražom.

„E”, poentirao je morf, „samo što oni znaju putanju. Savršeno im je poznato gde će brod biti za par dana. Samo treba izvesni android da provali šifru.”

„Ali tu mora da ima mali milion kombinacija!”, pobunio se Teri.

„Razmišljaj brzo, jer imaćeš tačno sedamnaest minuta od trenutka kad kročimo na brod. I”,naoštrio je osmeh, „nemoj da omaneš. Ne bi valjalo da se nešto loše desi sisatoj.”

Iznenada se osetivši kao da je na svom starom poslu, okružena šovinistima, hladno ga je pogledala.

„Ti si samo ljubomoran!”, brecnula se.

Zacerekao se na opasku i izašao iz njihove sobe, verovatno da vidi ima li još onog ružičastog pića negde. Vrata su se za njim čujno zatvorila, što je značilo da su pirati shvatili kako da ih zaključaju. Teri nije mogao da ih krivi, jer šta je sigurno – sigurno je. Pravio se da ne primećuje surpulin pipak u ćošku dok je razmišljao. Ona je u međuvremenu nastavila razgovor sa unapređenom verzijom VezoFiksa, nešto oko veza u prisilnim uslovima i kretenskim kradljivim momkom. Nije mogao ni nju da krivi.

***

Dva dana kasnije, više obnažena nego što je ikada sanjala da bude pred nepoznatim ljudima i ostalim svemirskim čudacima, plakala je u komlink uskog snopa, objašnjavajući kapetanu gej krstarice kako su ih pirati napali, napastvovali, i da su sad ostavljeni jadni i nezaštićeni. Plesala je trepavicama onako kako ju je Sint naučio, za svaki slučaj izbacivši još malo sise.

U nekom trenutku predstave, shvatila je da je mogla da im ispriča i o zasedi koja ih čeka ako nasednu na njenu priču, jer kapetan, prvi oficir i dobar deo posade koji je izvirivao iza širokih ramena ove dvojice nisu čuli nijednu reč – bili su zauzeti buljeći u njene sise. Morfovski vođa pirata bio je u pravu.

„Ti si čudo jedno od distrakcije“, široko joj se osmehivao, pokazujući sve oštre zube odjednom, što je očigledno bio jedan od njegovih talenata. „Zatvori je u sobu i pazi na nju”, naredio je surpuli.

Pošla je mirno, samo da bi izbegla da je surpula dotakne pipcima. Čula je kako pod pretnjom oružjem vode Terija, i pitala se da li pirati zaista planiraju da održe svoj deo dogovora ili su paranoični. U sobu ju je pratio jedan pipak, dok je ostatak prerasle ljige ostao s druge strane vrata.

Sačekala je dvadeset otkucaja srca pre nego što je uzela lampu sa noćnog stočića i zatukla pipak u žitku slinavu masu. A onda je sela i smireno popričala sa VezoFiksom.

***

Pitao je hoće li dobiti oružje. Rečeno mu je da se nosi i da ćuti. Te je stoga Teri shvatio da njegov morfanski drugar iz školskih dana ima krticu na GalaBank kruzeru.

Brodovi su se spojili tankim mostom, lampice su sijale i pištale dobrih pet minuta, dok se pritisak u komorama izjednačio. Za to vreme, dobio je respiratornu masku. Obrisi plana polako su mu postajali jasni.

Pirati pod maskama zakoračili su naoružani do zuba u brod pun zelene izmaglice i prostrtih mišićavih tela. Samo je jedan od stražara sa kruzera stajao na nogama, sa maskom preko lica. Oči mu blesnuše čudnom zlatnom bojom kad ugleda kapetana pirata.

Još jedan morf, pomislio je. Divno. I to jedan zaljubljeni morf, ako se on imalo razumeo u boje očiju.

„Ovuda”, pozvala ih je krtica. „Je l’ to on?”, pogled mu ispitivački pređe preko Terija. „Pokrenuo sam program za kartice, da ne gubimo vreme.”

Teri se bez reči osvrnuo, tražeći kamere. Na početku svoje lopovske karijere izučavao je sve vrste prevara i krađa, shvativši da su one najjednostavnije nekad najbolje. Zgrabi i beži, i ostavi što manje tragova za sobom. Pirati su možda verovali da rade po tom principu, ali stručnjacima je čak i vrsta uspavljujućeg gasa bila veliki trag. On nije planirao da ostavi i otisak svog glasa za slučaj da negde imaju kamere.

Međutim, kad je ugledao program koji se veličanstveno presijavao na tri velika ekrana na komandnom mostu, zaboravio je sve o pravilima savršenog lopovluka. Analitički deo mozga i procesora već su radili na problemu. Onaj mali deo mozga zadužen za preživljavanje primetio je iznenađenje u očima školskog drugara kada se misaono povezao sa brodom. Uz malo sreće, završiće pre nego što pirati shvate šta se dešava.

***

„Nešto nije u redu”, rekao je pet minuta kasnije.

„Šta?”, zareža kapetan.

Nije stigao da objasni, a surpula je poslala uspaničene signale sa Stihije u isto vreme kada je manja ekipa sa piratskog broda javila o dolasku armade pretećeg izgleda.

„Šta si to napravio, sve ti tvoje spomenem? Je l’ treba svi da poginemo?!”, urlao je morf pirat.

„Ja? Što ne pitaš svog ljubavnika kad su ga provalili i napravili zamku? Sve ove kartice su lažne!”, zaurlao je Teri u odgovor.

„Šta? Nemoguće!”, zaurlao je bivši službenik GalaBanke.

U tom trenutku svi alarmi sa kruzera su odlučili da se oglase.

„Mrdaj dupe, Teri!”, Zoričin glas pojačan pedeset puta nadjačao je pištavi krešendo, i Teri potrča.

Pirati se osvrnuše za neprijateljima, koji su ipak bili par svetlosnih godina daleko, i pri tom usporavali da ne bi od njih napravili kašu. Niko nije želeo da ih službenici GalaBanke uhvate žive.

„Banka njega želi!”, zaurla morf, ciljajući Terija. Izgleda nije imao problema da se seti prvobitne misije za koju ga je Banka unajmila. Drugari ga nisu čuli, ali su videli u koga cilja pa su i oni podigli oružje.

„Ne!”, zaljubljeni morf je uzalud povikao upozorenje.

Svako ko je dodirivao oružje srušio se pogođen strujnim udarom.

Kada je armada GalaBanke osetila da se zadovoljavajuće parkirala, neko je nekome u birokratskim dubinama podneo izveštaj o dva nepomična broda, broju živih i povređenih, i pitao za dalja naređenja. Neko je negde nekome naredio da sve preživele i mrtve spakuju u istu kutiju i odvezu na tajno mesto za ispitivanje. Brodovi da se unište, zapis o pukotini u obezbeđenju pri transportu uništiti. Što se nadređenih GalaBanke tiče, svi su bili krivi dok se ne dokaže suprotno. Svi će i ostati krivi, jer GalaBanka je nepogrešiva i niko nikad nije čuo da je ikada izgubila ijedan tovar kartica.

***

Ležali su na kauču, zagrljeni. Sva njena garderoba bila je razbacana po podu, jedna košulja je visila sa ormara koji je i dalje manje-više bio prazan, ali nikoga više nije bilo briga za to.

Najnovija verzija VezoFiksa puštala im je urođeničku muziku sa Vesarijana, dok su satima žestoko vodili ljubav. VezoFiks se za to vreme pravio da ne snima, iz više uglova.

„Imao sam plan”, konačno se oglasio.

„I kako je to prošlo?”, mazno je upitala.

Nasmejao se. Kad je pobegao sa kruzera, prva misao bila mu je da se lansiraju u majčinu daleko od armade, a zatim u najzabačeniji deo Univerzuma gde GalaBank još nije pružila pipke. Druga misao mu je bila da izljubi Zoricu. Jedna misao vodila je drugoj, i naravno... nisu stali samo na poljupcu.

„Planirao sam da pristupim kruzerovim komunikacijama i pozovem pomoć. U međuvremenu bih smislio kako da ne budemo prisutni kad pomoć dođe. A koji je bio tvoj plan?”

„VezoFiks je bio podešen da preko širokog snopa komunicira sa okolinom ispod radara, pa smo popričali i on je poslao poruku unazad kroz vreme”, zadovoljno se izvila.

Zadivljeno je zviznuo. Da nije smatrao da je program hrpa popularističkih gluposti, možda bi se i sam setio toga.

„A šta se piratima desilo na kruzeru?”, upitao je radoznalo.

„VezoFiks mi je objasnio... ček da se setim. Izgleda, kad su se uključili alarmi, da je pokrenut bezbednosni postupak protiv svakog ko nosi oružje i ima nameru da ga upotrebi. Udarila ih je struja, u prevodu.”

„Aha. VezoFiks se baš unapredio”, zamišljeno je rekao.

„Nemaš pojma koliko.”

Njena unapređena bukonarukvica i popularni savetnik za veze u svemirskim prostorima, ostvarili su zanimljivu konekciju koja joj je omogućila da izdaje video knjige. Proces koji je vodio izlasku prve knjige bio je pokrenut. Imala je sate i sate snimaka eksplicitnog sadržaja, a planirala je makar tridesetak poglavlja pratećeg sadržaja. Njen virtuelni agent uveravao ju je da će na knjizi takve vrste zaraditi milione.

Sačekaće pogodan trenutak da kaže Teriju da nikad više neće morati da krade.

ИЛУСТРАЦИЈА: Иван Ивановић, медијски техничар. Ради као компјутерски аниматор и илустратор. Живи у Солину.

PODELITE OVAJ TEKST NA: