detalj slike: KRK Art dizajn

BUDI

Budi prostranstvo u mojoj teskobi

Budi vrt zeleni u mojoj sobi.

I nebo će se proširiti

I proleće me umiriti.

Budi čudna pesma u mojoj ćutnji,

Budi odgovor srećan mojoj slutnji.

I kad me probude ti zvuci,

Zaspaće ruka nam u ruci!

ZAPLAMTI SA USANA RUŽA

Ona ćutke čudnim očima posmatra

Svet koji se iz mog oka ka njoj pruža.

Osetim da joj kad mog sna bukne vatra

Zaplamti sa usana ruža.

Rasipa biser reči moja kneginja

Al' tajnice otkriva sporošću puža.

Slutim da kad vrt osuši od sveg inja

Zaplamti sa usana ruža.

Hoda lejama plemkinja moja vitka,

Staza cvetna biva sve duža i duža,

Tajna moja njenom oku posta čitka-

Zaplamti sa usana ruža.

Kraljevsko ogledalo njen odraz čeka

Na mestu kom se vraća, gde teče Gruža,

Koja joj tajno blagoslov daje: Neka

Zaplamti sa usana ruža.

NEDOUMICA

Da li u tebi moja radost spava

(ili raste neko novo bdenje)

Ili možda ljubav ogromna prava

Što pokreće oblake i ruši stenje?

Tvoje usne puštaju riznice reči

Da lutaju svetom i nikud ne slete,

Da dopru do mene nešto ih spreči

Pa nit tajanstva i dalje mrežu plete.

Da li u tebi naša pobeda klija

Neprimetno skrivena u pokretu ruke

Ili naš poraz barijere polako probija

Prepoznajemo li marša ili opela zvuke?

Tvoje oči što se večno nečemu čude

Kriju neku neprozirnu opasnu tajnu

Sve da je i otkrijem ona će tajna da bude

Koju ću čuvati tako krhku i sjajnu.

NEDOUMICA II

Između nas je prostor brisan

Da nas zakloni ničeg nema.

Usud što je davno zapisan

Čudno iznenađenje sprema.

Jedno ka drugom koračamo,

Oprezno, sa jalovim strahom.

Slabimo li ili jačamo

Pred tom nedoumicom plahom?

SRCE NA NAKOVNjU

Gledam noćas radionicu njenu

Pred očima – tu su i vatra i meh.

Vidim je sa čekićem, umornu i snenu

I njene oči začuđene i veseli smeh.

Moje srce polako na nakovanj stavlja,

To srce što smirilo se k`o stari nomad.

Sve jače udara, u oku radost joj se javlja:

Ovaj čelik postaće pod mojom rukom nežni komad.

Varnice okolo lete, kovač moj baš je vredan.

Šapućem: Posle svega biću nov, bićeš nova ti...

A u njoj, dok kuje, samo razlog postoji jedan:

Od ovog još jednu ću ogrlicu iskovati!

Znam, svoje želje u moje snove zapisuje,

Ona je moja vidarka – moj trovač...

Ma kako zlatnim čekićem život mi kuje,

To će moći uvek, jedino drag kovač...

PODELITE OVAJ TEKST NA: