detalj slike: KRK Art dizajn

Jezik za zube…

Našu grupu ispred Manastira Đurđevi Stupovi dočekuje Iguman Gerasim. Vedar, otvoren, pozira svima koji želi da se fotografišu s njim  i pritom drži podignutu desnu ruku s tri sastavljena prsta. Podučava nas. To je pravi pravoslavni pozdrav, a ne onaj s rastavljena tri prsta.

    - Iz Beograda dolazite. Vi ste posebno ugroženi. Pozicija i opozicija. Miting i kontramiting. Ko je za, ko je protiv. Ko nije za nas, taj je protiv nas! Svakodnevno. Umesto dnevnika, Zadruge, Parova,  žene da obuju patike, navuku trenerke, pa u šetnju ili na trčanje. Košutnjak, park Tašmajdan, park šuma Zvezdara. Ili bicikl, pa niz Dunavski kej. Na Adu Ciganliju. A muškarci sklekovi. Čim vas uhvati huja, bes i jarost, sklekovi ili bokserski džak. Ne mora biti profesionalni, može i vreća za brašno napunjena peskom, pa bijte šakama, pesnicama, a ako ne pomaže: glavom. Da isterate jarost i bes iz sebe.

Uvodi nas poslije u prostranu  ručavaonicu, gdje dobijamo posluženje: manastirsku rakiju, kafu, keks, sokove, vodu. Otac Gerasim nam pripovijeda o istoriji manastira, upozorava da ne pravimo grešku i govorimo stubovi, nego stupovi. Stupovi su kule, Đurđeve kule, a potom se obraća ženama koje skrušeno sjede, uglavnom pognutih glava:

- A sada žene. I savet za vas. Jezik za zube i bespogovorno slušajte muževe: ne protivzborite, ne protivrečite. Kad muškarac dođe ljut, kad vam se osorno obrati, samo slušajte i potvrđujte sve što kaže. Najbolje, na početku reči ne progovarajte. Svi koji su me poslušali, žive danas u srećnim brakovima. Na početku nije lako, ali nije to ni tako teška borba. Malo samosavlađivanja, samodiscipline da se uguši „ja“, a onda su rezultati veliki. Imaćete mirne i blagodatne dane. I držite malu kadionicu u kući, tamjan i brikete. Kadionica i tamjan su osnovni bogoslužbeni predmeti. Od mirisa tamjana i skrušene ženske duše nečastivi beži glavom bez obzira.

Žene se ne miču, tek jedna ustaje, provlači se između stolica. Onda zastaje, kao da se nečega sjetila, pa se vraća do stola, i iz tašne vadi telefon, cigarete, upaljač. Ja inače sjedim na kraju stola odmah pokraj vrata. Ustajem, pomičem stolicu, pravim joj mjesto da dođe do vrata. Ona sad odlazi do natkrivenog dijela ispred blagovaonice, naslanja se na drveni stub i pali cigaretu. Potom vadi telefon i počinje da priča s nekim. Žustro, gestikulirajući rukama, tako da svaki put iza njenog pokreta rukom ostane bledunjavi trag dima cigarete.

Izlazim nakratko. Zaboravio sam na jednoj od klupa kačket i svijeće. Do mene dopire glas žene koja priča na telefon:

-Ej, bre, morala sam da izađem. Dobila sam napad gušenja. Neki pop smara unutra. Drži nam pridiku da ne protivslovimo muškarcima. Da držimo jezi za zubima. Da pokorno slušamo – tj. da oni seru koliko im volja, a mi da trpimo. Ej, bre, smorio me za pet minuta. Evo, drugu cigaretu pušim zaredom. Čekaj malo, nastaviću kasnije, evo, me jedan iz grupe sluša…

Ja se vraćam u blagovaonicu i sjedam na svoje mejsto. Žena ispred ne prestaje da govori i gestikulira. Većina žena i dalje drži glave pognutim, iakoje Otac Gerasim završio besjedu o potrebi pokornosti žena za spas braka i čovječanstva.

PODELITE OVAJ TEKST NA: