PRAGREH
Skidam se sa sebe:
vlas po vlasak,
obrva, trepavica, očić.
List uha leluja,
odlamam uz prasak
sa šatre ključnjače kočić.
Skidam se sa sebe:
šaka ručna i nožna,
dašak dojke, pupak zreo,
bleda navlaka kožna,
kolena uzdah vreo.
Otvaram rebraste šalokatre,
pazuha napuhana jedra,
zupčasti ugarak pršljenske vatre,
natkrivenu senku bedra.
Još se samo na doručje svodim
i dva članka maloga prsta.
Iz čije ću glave da se rodim
i opet dopadnem krsta?
PENELOPINI LjUBAVNICI
Sto osam (ako je toliko!) proscima nazovi!
Izvuci mač iz korica.
Sa svakim se obračunaj.
Ali, požuri, brod već dvadeset godina plovi:
Nekome mora pripasti kruna!
Utehu, u poljupcima
Istrgnutim iz tvoga odsustva,
Iz čekanja, što traje vekovima –
Prenežne su reči iskivala usta,
Kad si me vezivao zavet-okovima.
Sto osam ljubavnika? Premalo,
Jer tebe sanjah.
U visoku si me kulu poljupcima zazidao.
Sto osam zagrljaja – a tvoja milovanja...
Svaki njihov prst me tvojim prstima skidao.
Sto osam ljubavnika, kažeš? Ha!
A sunce iz tvojih grudi
Kroz njihova rebra je gorelo.
Poljubaca. Usana. A nigde uteha.
Za ambis u srcu. Za srce vrelo.
Sto osam, kažeš? A jedan, kao ni jedan....
Dvadeset godina vetar
U belo jedro pirka.
Veruj: niko nije te bio vredan...
Neka ti kaže i Kirka.
Ti, na koga je pala
Poljubaca meteorska kiša,
I Čarobnica bila tobom opijena...
Pogledaj: sto osam na tvrđavu juriša...
A ja sam samo žena...
Sto osam (ako je toliko!) proscima nazovi!
Izvuci mač iz korica.
Sa svakim se obračunaj.
Ali, požuri, brod već dvadeset godina plovi –
Nekome mora pripasti kruna!
STRAHINjINA ANĐA
Ako je oprost u ime večnoga duga,
i cena – da pseći te ponizno volim
onda mi podaj noć za odanog druga,
umesto oprosta – rani me prstima golim.
Ako je samo reč ti meka i blaga,
ako mi sviću noći od bezoka gore
neka ti onda ruku oblije snaga,
’mesto gorčine – nek bol mi na usni skore.
Jer – ako nisi sakovan da još me ljubiš,
da čista srca rasteš mi usred oka
ne dvoumi se da mi Zornjaču dubiš –
primi od mene oproštaj, za svedoka.
Ako me uzmeš uza se – nagorkog grla,
ako je izgledna snaga – slabosti delo,
ne gubi vreme – neću ti biti vrla:
pomažem tvojoj ruci da vrisne mi čelo.
Ako ti usna od mene zgrožena beži,
ako me zgrčenom rukom noćima skidaš
neka ti ne bude oprost od kazne teži,
kad me sa sobom uzmeš da greh mi vidaš...
photo:ilij@saula.art
