O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriVestiMedijiKolumnaKultura sećanja


















Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Proza


ŠEJN JE IME

Đorđe Miletić
detalj slike: KRK Art dizajn



ŠEJN JE IME



Možda nije bio zlikovac od početka, a možda i jeste..
Da li se dičio time? Rekao bih, ne karikirajući nimalo, da se nije previše žalio. Nije previše žalio zbog svojih postupaka, to je sigurno, ili možda čak i jeste, do tačke do kada mu se psiha prelomila preko one granice kada „cilj opravdava sredstva“... doslovce svaka sredstva, uključujući i gaženje i po onome u šta se kleo.
Niste još shvatili o kome se radi?
Polako. Razotkrićemo usput sve.
Svetu se sprema apokalipsa, samo što svet još toga nije svestan. Dok se to ne desi, svi, uključujući i policiju, rade svoj posao utapajući se u svakodnevnu rutinu savremenog doba.
Policijska patrola u poteri je za osumnjičenom grupom naoružanih razbojnika, koja rezultira kraćom razmenom vatre. Svi razbojnici su likvidirani, a jedan policajac je smrtno ranjen. Njegov zakleti prijatelj ostao je s njim na licu mesta, pokušavajući da ga održi u životu. To je njegova polazna tačka od koje ćemo krenuti.
Ime našeg zlikovca koga ćemo konačno predstaviti je Šejn Volš, fiktivni stripsko serijski lik iz popularnog Walking Dead serijala, po zanimanju policajac, u prilično dobroj fizičkoj kondiciji i naizgled opušten, ali i energičan i pribran u kritičnim situacijama. Zadržaću se na serijskom liku koji je potrajao malo duže.
Elem – zlo ne spava. Svet se raspada i nastupa zombi apokalipsa koja se širi jako brzo i svet preko noći baca u rasulo i haos. Dok njegov prijatelj Rik leži u komi, Šejn prisustvuje jezivim scenama hodajućih mrtvih i vojske koja brutalno strelja osoblje bolnice prema aktiviranom protokolu. Iz hodnika bauljaju mrtvi. Poslednji pokušaj njegove ljudskosti, je namera da prijatelja izvuče iz bolnice, svestan da će ga vojska ubiti da se „ne pretvori“. Pokušaj da ga iznese nije uspeo, jer je priključen na aparate, morao je i da se sakrije da i njega vojska ne likvidira i iako je vojnik upao u bolničku sobu, sreća je da su ih mrtvi potisnuli i da su morali u žurbi da odu, pa vojnik nije imao vremena da „overi“ njegovog prijatelja koji nepomično leži. Šejn u strahu barikadira sobu sa spoljne strane i videvši da mrtvi izviruju sa svih strana, beži iz bolnice. U cilju da se iskupi za prijatelja izvlači njegovu porodicu, ženu i malog sina van grada i tu stvari po njegov lik počinju da se komplikuju, dok svi zajedno gledaju kako vojska bombarduje delove Atlante.
U međuvremenu, Šejn je koliko toliko stabilan i na prvi pogled dobro se nosi sa činjenicom da je svet potonuo u haos i bezumlje. Grupa ljudi je oko njega i porodice njegovog prijatelja Rika, slušaju ga, gledaju u njega kao u zaštitinika, tipičnog alfa mužijaka, iako se njegove pukotine već tada naziru. Prilikom bekstva, govori Rikovoj ženi da joj je muž mrtav i usput započinje aferu sa njom. Dodatno se sve još više komplikuje jer se ispostavlja da prijatelj Rik nije mrtav i da je uspeo da nađe svoju porodicu (kako mu je to uspelo u ne baš sitnim državama Amerike usred zombi apokalipse nije baš najjasnije, ali nema veze, to nije tema ove priče).
Njegovo ponašanje pokazaće da mu je drago, jer pobogu, dugogodišnji prijatelj mu je živ i zdrav, probudio se iz kome i preživeo zombije na svakom koraku. Ipak, pojedine reakcije pokazaće da mu nije baš ni najdraže zbog toga, jer povratak prijatelja značiće i početak njegovog nervnog sloma i pucanje psihe, koja će se ispostaviti fragilnijom, nego što se to u prvi mah činilo. Tu je u početku i razmena optužujućih i sumnjičavih pogleda sa Lori, ženom njegovog prijatelja, jer prvo lagao ju je da je njen muž mrtav, a potom praktično, ona je krivila i njega i sebe, zašto je uopšte ulazila u tu aferu s njim. Prva naznaka njegove psihopatske strane je takođe nemilosrdno prebijanje Eda – jednog od preživelih članova, jer je maltretirao svoju ženu. Sve teče kako tako stabilno, dok stalno sevaju tihe rasprave Šejna i Lori kad Rik ne čuje ili nije u blizini. Hiljadu kako zašto i zbog čega, dok Šejn puca sve više, jer gubi u suštini stub svoje stabilnosti; tuđu ženu koju je prisvojio i dete koje ga gleda kao zamenu za oca, jer se otac vratio. Prijateljstvo polako, ali postepeno, počinje da klizi ka prikrivenom neprijateljstvu. Oboje su se branili na svoj način i nalazili svoje razloge. Šejn pije, razmišlja, preispituje se, svađa se i raspravlja sa Lori, kad god ima priliku, pravdajući se da nije čuo puls svog prijatelja dok je pokušavao da ga izvuče iz bolnice, usput joj otvoreno izjavljujući ljubav i u pijanom stanju pokušavši da je siluje, što je rezultiralo da mora da prikriva tragove njenih noktiju dok se branila.
Da se ne bi pretvorilo u otvoreno neprijateljstvo i krvoproliće, žena ćuti i sve krije. Šejn se odlučuje na očajnički korak – priprema auto i sprema se da šmugne, njegova psiha ne može da podnese činjenicu da čak i nije više alfa mužjak u grupi, te da je definitvno odbačen. Okolnosti međutim, menjaju sve. Rikov sin biva slučajno smrtno ranjen i cela grupa i lovac koji ga je ranio, završavaju na farmi lovčevog oca Heršela. Rik je očajan. Prognoze nisu dobre. Operaciju izvodi Heršel, koji je inače veterinar, ali mu treba pribor koga nema. Šansa da ga uzmu je obližnji FEMA kamp kod škole, koji je – pregažen zombijima. Šejn, već u žestokom unutrašnjem sukobu između iskrenog prijatelja i psihopate silovatelja i nasilnika s druge strane, odlučuje: otići će on. Događaji se naravno komplikuju dalje, pa lovac, farmerov sin, osećajući krivicu zbog deteta, kreće sa Šejnom jer poznaje koje pribore i preparate treba uzeti. Pribor uspevaju da uzmu, ali pritisak zombija ponovo budi psihopatsku Šejnovu stranu – puca lovcu u noge i ostavlja ga mrtvima, kako bi pobegao. Ispričao je naravno drugu priču – suočen sa suprugom udovicom laže, govoreći da se njen muž žrtvovao zbog deteta, i to prilično uverljivo.
Pucanje po šavovima se nastavlja, nakon što otkrije da farmer veruje kako zombiji nisu zombiji nego „bolesni ljudi“ kojima treba pomoći pa on pozatvara svoje komšije, sina, i još par ljudi u ambar. Pored svega nakalupljenog u njegovoj glavi, ovo bi bilo kraj fitilja gde je naš zlikovac „pukao“ do kraja. S punom torbom oružja, deleći ga preživelima kao bombone, urlajući na sve poput pravog psihopate, otvara ambar i kreće krvoproliće!
Svet koji je upravo nastajao, bio je kao stvoren za Šejna.
Nema pravila. Nema zakona. Nema ograničenja. Šta ti smeta – zastraši na poslušnost, ili ukloni. Savršeno.
Dete je preživelo, zahvaljujući njegovom naporu, ali pukotine u odnosima su sada već krateri koje on pravi.
U međuvremenu, Lori je trudna! Rik saznaje ko je otac, dok otac smišlja sledeću spletku – više mu nije drago što mu je prijatelj preživeo i vratio se. Njegov povratak započeo je Šejnov mentalni raspad. Farma više nije bezbedno mesto za život, jer se pojavljuje grupa ljudi koja po svemu sudeći, nije baš prijateljska i njuška par milja oko farme. Jednog od njih, ranjenog ali živog, izvlače i dovoze na farmu zavezanog. Taj zarobljenik prilika je da Šejn završi posao.
Da ukloni svog najboljeg prijatelja.
Dogovor je da tog dečka ostave na neutralnom mestu daleko od farme, kako ne bi doveo svoje drugare. Šejn, naravno, nema razumevanja – želi da ga likvidira odmah. Rik ne želi to da dozvoli. Sve dovodi do njihovog fizičkog sukoba, gde Šejn želi da ih likvidira obojicu. Uspeli su da uzbune hordu bukom koju su podigli i sve se završilo tako, što se Rik ipak sažalio na svog prijatelja i kolima odvezao i zarobljenika i Šejna nazad na farmu.
Pat pozicija.
Zarobljenik je ponovo u štali. Kada ekipa odluči da on ipak ne treba da živi već da mu presude ... Šejn ima malo drukčiji plan. Uzima zarobljenika i kaže mu da će ga poštedeti, ako ga odvede do te druge grupe, jer želi da im se pridruži. Ipak, ni to mu nije prava namera. Odvodi zarobljenika u obližnju šumu i tamo ga ubija, a potom sam sebi razbija nos udarajući glavom o drvo. Vrativši se nazad, kaže kako ga je zarobljenik napao i pobegao, dok je ovaj hteo da ga zaustavi. Sve to da bi povukao ekipu u šumu „u potrazi“ i da svog najboljeg prijatelja izvuče nasamo kako bi i njega ubio. Rik, iako je bio dobar čovek, nije bio glup. Sve je shvatio, čak i to da mu je prijatelj „tešio“ ženu. Pitanje „jesi li ovde planirao da to obaviš, Šejne, ovde da me ubiješ?“ okida novu buru Šejnovog besa. U apsurdnom prebacivanju čak i optuživanju, zašto je prijatelj morao da preživi i da se vrati i „sve upropasti“, biva rešen da okonča to. Njegov razum skreće u takvu provaliju da cinično baca poslednji otrov u konstataciji da je Rik nikakav otac i da bi on bio bolji otac od njega, iako je Rik bio spreman da mu oprosti i to, te ga i praktično molio da se vrate na farmu i zaborave sve. Šejnov život završio se upravo tu, na poljani usred ničega, jer je njegov najbolji prijatelj bio prinuđen da ga usmrti.
Uprkos svemu, on plače nad Šejnovim telom, psujući ga na kakav ga je potez naterao.
Kakav je život imao Šejn pre raspada sveta nije poznato, ali dovoljan je jedan obrt u događajima koji će započeti sunovrat njegove psihe ka putu bez povratka. Iako je to bilo evidentno, ipak njegova psihopatska strana sposobna je za jako uverljive spletke i bila je spremna da svakog ukloni ko mu je na putu, prefarbavajući svako hladnokrvno ubistvo i nasilničke ispade kao heroizam ili nužno sredstvo.
Zašto sam u moru popularnih negativaca (Džokera, Bejna, Trboseka, Hanibala, Fredi Krugera itd...) baš odabrao ovog?
Nisam njegov fan, ali sam uvek polazio od sebe. Teško bih ga podneo u svojoj blizini. Izbor je pao na njega, jer ako me nešto plaši to je ljudska psiha koja iz korena može da se okrene u kritičnim situacijama. Apokalipsa bilo koje vrste, može realno načiniti neprepoznatljivo i beskompromisno čudovište od čoveka, koji za razliku od gorepomenutih, deluje sasvim realno u stvarnom svetu.
Ljudska psiha je jako oružje ali van kontrole je destruktivni cunami.



Napomena:
Likovi iz Wlaking Dead – AMC Network



ИЛУСТРАЦИЈА: Марковић Матеја, рођен у Београду 2001. године. Завршио Пету београдску гимназију, Студент друге године на факултету ликовних уметности у Београду. Излагања: Фестивал “Дев9т” 2019. “Минијатура 5” – Мала галерија УЛУПУДУС-а 2020. “Уметник у контексту” – галерија ФЛУ 2021. Годишња изложба факултета ликовних уметности 2021.





PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"