детаљ слике: КРК Арт дизајн

ШЕЈН ЈЕ ИМЕ

Можда није био зликовац од почетка, а можда и јесте..

Да ли се дичио тиме? Рекао бих, не карикирајући нимало, да се није превише жалио. Није превише жалио због својих поступака, то је сигурно, или можда чак и јесте, до тачке до када му се психа преломила преко оне границе када „циљ оправдава средства“... дословце свака средства, укључујући и гажење и по ономе у шта се клео.

Нисте још схватили о коме се ради?

Полако. Разоткрићемо успут све.

Свету се спрема апокалипса, само што свет још тога није свестан. Док се то не деси, сви, укључујући и полицију, раде свој посао утапајући се у свакодневну рутину савременог доба.

Полицијска патрола у потери је за осумњиченом групом наоружаних разбојника, која резултира краћом разменом ватре. Сви разбојници су ликвидирани, а један полицајац је смртно рањен. Његов заклети пријатељ остао је с њим на лицу места, покушавајући да га одржи у животу. То је његова полазна тачка од које ћемо кренути.

Име нашег зликовца кога ћемо коначно представити је Шејн Волш, фиктивни стрипско серијски лик из популарног Walking Dead серијала, по занимању полицајац, у прилично доброј физичкој кондицији и наизглед опуштен, али и енергичан и прибран у критичним ситуацијама. Задржаћу се на серијском лику који је потрајао мало дуже.

Елем – зло не спава. Свет се распада и наступа зомби апокалипса која се шири јако брзо и свет преко ноћи баца у расуло и хаос. Док његов пријатељ Рик лежи у коми, Шејн присуствује језивим сценама ходајућих мртвих и војске која брутално стреља особље болнице према активираном протоколу. Из ходника бауљају мртви. Последњи покушај његове људскости, је намера да пријатеља извуче из болнице, свестан да ће га војска убити да се „не претвори“. Покушај да га изнесе није успео, јер је прикључен на апарате, морао је и да се сакрије да и њега војска не ликвидира и иако је војник упао у болничку собу, срећа је да су их мртви потиснули и да су морали у журби да оду, па војник није имао времена да „овери“ његовог пријатеља који непомично лежи. Шејн у страху барикадира собу са спољне стране и видевши да мртви извирују са свих страна, бежи из болнице. У циљу да се искупи за пријатеља извлачи његову породицу, жену и малог сина ван града и ту ствари по његов лик почињу да се компликују, док сви заједно гледају како војска бомбардује делове Атланте.

У међувремену, Шејн је колико толико стабилан и на први поглед добро се носи са чињеницом да је свет потонуо у хаос и безумље. Група људи је око њега и породице његовог пријатеља Рика, слушају га, гледају у њега као у заштитиника, типичног алфа мужијака, иако се његове пукотине већ тада назиру. Приликом бекства, говори Риковој жени да јој је муж мртав и успут започиње аферу са њом. Додатно се све још више компликује јер се испоставља да пријатељ Рик није мртав и да је успео да нађе своју породицу (како му је то успело у не баш ситним државама Америке усред зомби апокалипсе није баш најјасније, али нема везе, то није тема ове приче).

Његово понашање показаће да му је драго, јер побогу, дугогодишњи пријатељ му је жив и здрав, пробудио се из коме и преживео зомбије на сваком кораку. Ипак, поједине реакције показаће да му није баш ни најдраже због тога, јер повратак пријатеља значиће и почетак његовог нервног слома и пуцање психе, која ће се испоставити фрагилнијом, него што се то у први мах чинило. Ту је у почетку и размена оптужујућих и сумњичавих погледа са Лори, женом његовог пријатеља, јер прво лагао ју је да је њен муж мртав, а потом практично, она је кривила и њега и себе, зашто је уопште улазила у ту аферу с њим. Прва назнака његове психопатске стране је такође немилосрдно пребијање Еда – једног од преживелих чланова, јер је малтретирао своју жену. Све тече како тако стабилно, док стално севају тихе расправе Шејна и Лори кад Рик не чује или није у близини. Хиљаду како зашто и због чега, док Шејн пуца све више, јер губи у суштини стуб своје стабилности; туђу жену коју је присвојио и дете које га гледа као замену за оца, јер се отац вратио. Пријатељство полако, али постепено, почиње да клизи ка прикривеном непријатељству. Обоје су се бранили на свој начин и налазили своје разлоге. Шејн пије, размишља, преиспитује се, свађа се и расправља са Лори, кад год има прилику, правдајући се да није чуо пулс свог пријатеља док је покушавао да га извуче из болнице, успут јој отворено изјављујући љубав и у пијаном стању покушавши да је силује, што је резултирало да мора да прикрива трагове њених ноктију док се бранила.

Да се не би претворило у отворено непријатељство и крвопролиће, жена ћути и све крије. Шејн се одлучује на очајнички корак – припрема ауто и спрема се да шмугне, његова психа не може да поднесе чињеницу да чак и није више алфа мужјак у групи, те да је дефинитвно одбачен. Околности међутим, мењају све. Риков син бива случајно смртно рањен и цела група и ловац који га је ранио, завршавају на фарми ловчевог оца Хершела. Рик је очајан. Прогнозе нису добре. Операцију изводи Хершел, који је иначе ветеринар, али му треба прибор кога нема. Шанса да га узму је оближњи ФЕМА камп код школе, који је – прегажен зомбијима. Шејн, већ у жестоком унутрашњем сукобу између искреног пријатеља и психопате силоватеља и насилника с друге стране, одлучује: отићи ће он. Догађаји се наравно компликују даље, па ловац, фармеров син, осећајући кривицу због детета, креће са Шејном јер познаје које приборе и препарате треба узети. Прибор успевају да узму, али притисак зомбија поново буди психопатску Шејнову страну – пуца ловцу у ноге и оставља га мртвима, како би побегао. Испричао је наравно другу причу – суочен са супругом удовицом лаже, говорећи да се њен муж жртвовао због детета, и то прилично уверљиво.

Пуцање по шавовима се наставља, након што открије да фармер верује како зомбији нису зомбији него „болесни људи“ којима треба помоћи па он позатвара своје комшије, сина, и још пар људи у амбар. Поред свега накалупљеног у његовој глави, ово би било крај фитиља где је наш зликовац „пукао“ до краја. С пуном торбом оружја, делећи га преживелима као бомбоне, урлајући на све попут правог психопате, отвара амбар и креће крвопролиће!

Свет који је управо настајао, био је као створен за Шејна.

Нема правила. Нема закона. Нема ограничења. Шта ти смета – застраши на послушност, или уклони. Савршено.

Дете је преживело, захваљујући његовом напору, али пукотине у односима су сада већ кратери које он прави.

У међувремену, Лори је трудна! Рик сазнаје ко је отац, док отац смишља следећу сплетку – више му није драго што му је пријатељ преживео и вратио се. Његов повратак започео је Шејнов ментални распад. Фарма више није безбедно место за живот, јер се појављује група људи која по свему судећи, није баш пријатељска и њушка пар миља око фарме. Једног од њих, рањеног али живог, извлаче и довозе на фарму завезаног. Тај заробљеник прилика је да Шејн заврши посао.

Да уклони свог најбољег пријатеља.

Договор је да тог дечка оставе на неутралном месту далеко од фарме, како не би довео своје другаре. Шејн, наравно, нема разумевања – жели да га ликвидира одмах. Рик не жели то да дозволи. Све доводи до њиховог физичког сукоба, где Шејн жели да их ликвидира обојицу. Успели су да узбуне хорду буком коју су подигли и све се завршило тако, што се Рик ипак сажалио на свог пријатеља и колима одвезао и заробљеника и Шејна назад на фарму.

Пат позиција.

Заробљеник је поново у штали. Када екипа одлучи да он ипак не треба да живи већ да му пресуде ... Шејн има мало друкчији план. Узима заробљеника и каже му да ће га поштедети, ако га одведе до те друге групе, јер жели да им се придружи. Ипак, ни то му није права намера. Одводи заробљеника у оближњу шуму и тамо га убија, а потом сам себи разбија нос ударајући главом о дрво. Вративши се назад, каже како га је заробљеник напао и побегао, док је овај хтео да га заустави. Све то да би повукао екипу у шуму „у потрази“ и да свог најбољег пријатеља извуче насамо како би и њега убио. Рик, иако је био добар човек, није био глуп. Све је схватио, чак и то да му је пријатељ „тешио“ жену. Питање „јеси ли овде планирао да то обавиш, Шејне, овде да ме убијеш?“ окида нову буру Шејновог беса. У апсурдном пребацивању чак и оптуживању, зашто је пријатељ морао да преживи и да се врати и „све упропасти“, бива решен да оконча то. Његов разум скреће у такву провалију да цинично баца последњи отров у констатацији да је Рик никакав отац и да би он био бољи отац од њега, иако је Рик био спреман да му опрости и то, те га и практично молио да се врате на фарму и забораве све. Шејнов живот завршио се управо ту, на пољани усред ничега, јер је његов најбољи пријатељ био принуђен да га усмрти.

Упркос свему, он плаче над Шејновим телом, псујући га на какав га је потез натерао.

Какав је живот имао Шејн пре распада света није познато, али довољан је један обрт у догађајима који ће започети суноврат његове психе ка путу без повратка. Иако је то било евидентно, ипак његова психопатска страна способна је за јако уверљиве сплетке и била је спремна да сваког уклони ко му је на путу, префарбавајући свако хладнокрвно убиство и насилничке испаде као хероизам или нужно средство.

Зашто сам у мору популарних негативаца (Џокера, Бејна, Трбосека, Ханибала, Фреди Кругера итд...) баш одабрао овог?

Нисам његов фан, али сам увек полазио од себе. Тешко бих га поднео у својој близини. Избор је пао на њега, јер ако ме нешто плаши то је људска психа која из корена може да се окрене у критичним ситуацијама. Апокалипса било које врсте, може реално начинити непрепознатљиво и бескомпромисно чудовиште од човека, који за разлику од горепоменутих, делује сасвим реално у стварном свету.

Људска психа је јако оружје али ван контроле је деструктивни цунами.

Напомена:

Ликови из Wlaking Dead – AMC Network

ИЛУСТРАЦИЈА: Марковић Матеја, рођен у Београду 2001. године. Завршио Пету београдску гимназију, Студент друге године на факултету ликовних уметности у Београду. Излагања: Фестивал “Дев9т” 2019. “Минијатура 5” – Мала галерија УЛУПУДУС-а 2020. “Уметник у контексту” – галерија ФЛУ 2021. Годишња изложба факултета ликовних уметности 2021.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: