detalj slike: KRK Art dizajn

SREĆKO ALEKSIĆ: IZAZIVAM PESMU

Pesnik Srećko Aleksić je u ranoj mladosti počeo da piše poeziju, a potom i kratke priče. U njegovoj biografiji je upisano više od trideset književnih nagrada u zemlji i inostranstvu, sedam knjiga i nebrojeno sudelovanja u zbornicima i časopisima. Pored književnosti bavi se i kritikom, ali i slikarstvom. Član je Udruženja književnika Srbije i nekoliko književnih klubova.

Čitaoci ga mogu videti na mnogobrojnim književnim večerima i pesničkim druženjima, a ovaj razgovor je lep povod da doznamo nešto više o Aleksićevom radu, inspiraciji i planovima, naročito jer mu je pre nekoliko dana uručena ''Euridikina povelja'' na 11. Međunarodnim pesničkim susretima ''Orfej na Dunavu''.

Срећко Алексић

Književna radionica Kordun - Branka Selaković. Beograd, 2.9.2022.

-Izazivam pesmu života naziv je jedne vaše pesme. Sa kojim se izazovima suočava pesničko bićetokom stvaralačkog zanosa?

Izazivam pesmu je metafora za pesnički život prepun nekih unutrašnjih zapitanosti, spoznaje da kroz ovaj Svet moraš da se boriš svim snagama. U mojoj sedmoj zbirci okružen ljudima i životom koji nosi različite stvari. Priroda kao zelena ravnica i ljubav prema bližnjima nose mi novu svetlost, novi Nadu da ovaj svet sagledavam drugačijim očima. Omađijan svojim pesničkim emocijama nisam odvojio šta je za mene najbolje. Biti iskren do korice, ili pretvarati se na drugačiji način. Imao sam duboke padove u svom životu i to sam dobro osetio na svojoj koži. Posle otkaza gde sam radio 25 godina sukobio sam se sa realnošću. Ne želi niko da mi pomogne, ili ucene u obliku novčane nadoknade, ili sitne vezice koje mogu da pokrenu nešto.

Tu sam se najviše ponižavao ali mi je jedna ženska osoba pomogla da stanem na noge, kao da je Bog uslišio moje molitve. I sada posle silnih peripetija osećam da sam se vratio na pravi put, i da to sve Bog posmatra. Uz blagoslov onih koji se za mene mole svim srcem ( majka i sestra). 

-Kako je izgledao Vaš pesnički put, s obzirom da ste se bavili i glumom, performansom, ali i slikanjem?

Od literarnih sekcija gde sam bio stalno angažovan izrodila se pesma kao bit moje duše. Stalno su me slali na Čitalačke značke i moje radove su slali na takmičenje. Kada sam dobio nagradu "Sava Kovačević" za literaran rad, tako se i počeo odvijati moj pesnički put, pomalo bojažljivo, pomalo stidljivo. Uvek sam želeo više, rekli su da sam multi-talentovan učenik. U početku je bilo pod lupom, kasnije su shvatili da sam ono što traže. Isto je bilo za slikarstvo kada sam poslao rad "Hasanaginice" za Grad Beograd. Gluma je išla spontano tada su se takmičili učenici u dramskim sekcijama, scenskom pokretu, unutrašnjem monologu i recitaciji. U početku sam išao u "Dadov", kasnije kod Tome Kuruzovića, profesora Mike Aleksića čuvenog u svetu filma. Poezija je narasla u meni, a sa pesničkom rečju iz Podgorice osvajam nagradu za zbirku "Jutro", koja je po meni sva nevina i neuhvatljiva kao moje biće, okrenuto prema umetnosti. I od tog datuma počinje moje stvaralaštvo i svet poezije. Iza mene je stala redakcija, Vesna Gajić glavni i odgovorni urednik kao i čuveni književni kritičar Petar Arbutina, Aca Vidić, Radisav Milić, pokojni Nenad Radoš, VasaRadovanović. Oni su mi otvorili vrata poezije. Naravno, član sam više klubova u gradu.

-Zbog čega je teško plasirati knjige poezije u knjižarama, iako se čini da se poezija dosta čita i objavljuje?

Prodaja knjige poezije zavisi od izdavača i autorske kuće. Ako izdate za Lagunu. Poetikum, As Glas, ili neku drugu izdavačku kuću, to može da bude primat. Ovako je samo jedan lep ugođaj da praviš promocije, i deliš ljubiteljima lepe pisane reči svoju knjigu. Neko mora da stane iza vas kao nepoznatog autora, ili već afirmisanog koji ima šta da kaže. Ja sam se navikao na individualnost, ali u ovom slučaju marketing igra bitnu ulogu. I elektronske mreže gde pojedini pesnici preko FB, Instagrama, objavljuju svoje radove i promocije. Treba biti zapažen.

-Kako ocenjujete savremenu poeziju?

Savremena poezija ima svoju urbanu scenu i svoje pesnike. Tako da pojedine autore sam upoznavao na različitim mestima, to je angažovana poezija, koja ima svoju publiku. Ova već klasična i tradicionalna u prestižnim književnim novinama, antologijama, uz prevode. Za svakoga ima mesta ali primat dobijaju autori poznati na pesničkom nebu. To iskreno mislim na Acu Vidića i njegove "Drvorede".

-Dobili ste više priznanja za svoj rad. Koliko vam znače nagrade i doprinose li većoj vidljivosti na umetničkoj sceni?

Izdvojio sam se svojim nagradama i to je za mene kvalifikacija za moj rad i trud. Neki kažu za pesnika ne treba škola, i za monaha ne treba škola, ali on mora da se preda Bogu 24 časa. Onog trenutka kada sam u Italiji dobio 4 nagrade moja reputacija je bila visoka. Preko 30-tak u Srbiji i regionu, od kojih tri u Subotici, dve u Karlovcima, u Kostocu dve. To su ozbiljne pesničke manifestacije koje nose lovorike mladom autoru. Vi ste primećeni, vi ste nagrađeni autor od 500 pesama. To jednostavno prija, kao i nagrada ''Balkanski Juvelir'' za šestu zbirku poezije, nagrada ''Simo Pandurović'' na "Romskim susretima", u Beogradu. U kući Đure Jakšića, nagrada Poezija Stenka za pesničko stvaralaštvo.

-Do sada ste se predstavljali poezijom i kratkim pričama, ali načula sam da ste na putu da napišete i roman. Recite nam nešto više o tome.

Roman mi je stalno u glavi, kako bi izgledao kada sam pisao za ''Poljoindustriju'' i sarađivao sa novinarima, to vreme je bilo zlatno doba moje firme i direktora koji su marketinški pomagali svet kulture. U podsvesti imam tri priče koje će dati jednu celinu. Ne znam da li bih pisao o mojima i dolasku iz albanske golgote u Zapadnu Srbiju. Ili nešto krajnje urbano o momku koji kruzerom putuje svetom i dosada je naučio 4 strana jezika. Voleo bih da napravim koncepciju svoga pisanja da me ne povedu, strast i emocije. Jednom sam rekao jednoj novinarki: ''Ako napišem "Usta puna zemlje" postajem pisac novog doba.''

Branimir Šćepanović mi je moto za stvaranje novog tipa romana, kao i Živković ako ide u smeru horor-priče. "Kostantinovo raskršće"  mi se jako dopalo od Dejana Stojiljkovića iz Niša.

PODELITE OVAJ TEKST NA: