|
|
СРЕЋКО АЛЕКСИЋ: ИЗАЗИВАМ ПЕСМУ | Бранка Селаковић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
СРЕЋКО АЛЕКСИЋ: ИЗАЗИВАМ ПЕСМУ
Песник Срећко Алексић је у раној младости почео да пише поезију, а потом и кратке приче. У његовој биографији је уписано више од тридесет књижевних награда у земљи и иностранству, седам књига и небројено суделовања у зборницима и часописима. Поред књижевности бави се и критиком, али и сликарством. Члан је Удружења књижевника Србије и неколико књижевних клубова.Читаоци га могу видети на многобројним књижевним вечерима и песничким дружењима, а овај разговор је леп повод да дознамо нешто више о Алексићевом раду, инспирацији и плановима, нарочито јер му је пре неколико дана уручена ''Еуридикина повеља'' на 11. Међународним песничким сусретима ''Орфеј на Дунаву''.
Срећко Алексић
Књижевна радионица Кордун - Бранка Селаковић. Београд, 2.9.2022.
-Изазивам песму живота назив је једне ваше песме. Са којим се изазовима суочава песничко бићетоком стваралачког заноса? Изазивам песму је метафора за песнички живот препун неких унутрашњих запитаности, спознаје да кроз овај Свет мораш да се бориш свим снагама. У мојој седмој збирци окружен људима и животом који носи различите ствари. Природа као зелена равница и љубав према ближњима носе ми нову светлост, нови Наду да овај свет сагледавам другачијим очима. Омађијан својим песничким емоцијама нисам одвојио шта је за мене најбоље. Бити искрен до корице, или претварати се на другачији начин. Имао сам дубоке падове у свом животу и то сам добро осетио на својој кожи. После отказа где сам радио 25 година сукобио сам се са реалношћу. Не жели нико да ми помогне, или уцене у облику новчане надокнаде, или ситне везице које могу да покрену нешто.Ту сам се највише понижавао али ми је једна женска особа помогла да станем на ноге, као да је Бог услишио моје молитве. И сада после силних перипетија осећам да сам се вратио на прави пут, и да то све Бог посматра. Уз благослов оних који се за мене моле свим срцем ( мајка и сестра). -Како је изгледао Ваш песнички пут, с обзиром да сте се бавили и глумом, перформансом, али и сликањем? Од литерарних секција где сам био стално ангажован изродила се песма као бит моје душе. Стално су ме слали на Читалачке значке и моје радове су слали на такмичење. Када сам добио награду "Сава Ковачевић" за литераран рад, тако се и почео одвијати мој песнички пут, помало бојажљиво, помало стидљиво. Увек сам желео више, рекли су да сам мулти-талентован ученик. У почетку је било под лупом, касније су схватили да сам оно што траже. Исто је било за сликарство када сам послао рад "Хасанагинице" за Град Београд. Глума је ишла спонтано тада су се такмичили ученици у драмским секцијама, сценском покрету, унутрашњем монологу и рецитацији. У почетку сам ишао у "Дадов", касније код Томе Курузовића, професора Мике Алексића чувеног у свету филма. Поезија је нарасла у мени, а са песничком речју из Подгорице освајам награду за збирку "Јутро", која је по мени сва невина и неухватљива као моје биће, окренуто према уметности. И од тог датума почиње моје стваралаштво и свет поезије. Иза мене је стала редакција, Весна Гајић главни и одговорни уредник као и чувени књижевни критичар Петар Арбутина, Аца Видић, Радисав Милић, покојни Ненад Радош, ВасаРадовановић. Они су ми отворили врата поезије. Наравно, члан сам више клубова у граду. -Због чега је тешко пласирати књиге поезије у књижарама, иако се чини да се поезија доста чита и објављује? Продаја књиге поезије зависи од издавача и ауторске куће. Ако издате за Лагуну. Поетикум, Ас Глас, или неку другу издавачку кућу, то може да буде примат. Овако је само један леп угођај да правиш промоције, и делиш љубитељима лепе писане речи своју књигу. Неко мора да стане иза вас као непознатог аутора, или већ афирмисаног који има шта да каже. Ја сам се навикао на индивидуалност, али у овом случају маркетинг игра битну улогу. И електронске мреже где поједини песници преко ФБ, Инстаграма, објављују своје радове и промоције. Треба бити запажен. -Како оцењујете савремену поезију? Савремена поезија има своју урбану сцену и своје песнике. Тако да поједине ауторе сам упознавао на различитим местима, то је ангажована поезија, која има своју публику. Ова већ класична и традиционална у престижним књижевним новинама, антологијама, уз преводе. За свакога има места али примат добијају аутори познати на песничком небу. То искрено мислим на Ацу Видића и његове "Дрвореде". -Добили сте више признања за свој рад. Колико вам значе награде и доприносе ли већој видљивости на уметничкој сцени? Издвојио сам се својим наградама и то је за мене квалификација за мој рад и труд. Неки кажу за песника не треба школа, и за монаха не треба школа, али он мора да се преда Богу 24 часа. Оног тренутка када сам у Италији добио 4 награде моја репутација је била висока. Преко 30-так у Србији и региону, од којих три у Суботици, две у Карловцима, у Костоцу две. То су озбиљне песничке манифестације које носе ловорике младом аутору. Ви сте примећени, ви сте награђени аутор од 500 песама. То једноставно прија, као и награда ''Балкански Јувелир'' за шесту збирку поезије, награда ''Симо Пандуровић'' на "Ромским сусретима", у Београду. У кући Ђуре Јакшића, награда Поезија Стенка за песничко стваралаштво. -До сада сте се представљали поезијом и кратким причама, али начула сам да сте на путу да напишете и роман. Реците нам нешто више о томе. Роман ми је стално у глави, како би изгледао када сам писао за ''Пољоиндустрију'' и сарађивао са новинарима, то време је било златно доба моје фирме и директора који су маркетиншки помагали свет културе. У подсвести имам три приче које ће дати једну целину. Не знам да ли бих писао о мојима и доласку из албанске голготе у Западну Србију. Или нешто крајње урбано о момку који крузером путује светом и досада је научио 4 страна језика. Волео бих да направим концепцију свога писања да ме не поведу, страст и емоције. Једном сам рекао једној новинарки: ''Ако напишем "Уста пуна земље" постајем писац новог доба.''Бранимир Шћепановић ми је мото за стварање новог типа романа, као и Живковић ако иде у смеру хорор-приче. "Костантиново раскршће" ми се јако допало од Дејана Стојиљковића из Ниша.
|