VOZOVI KOJI SE UVEK VRAĆAJU
Da li smo se ikad zapitali zašto postoje vozovi i koja je njihova svrha?
Zašto se na kraju svi oni vraćaju toj početnoj destinaciji?
Kao i vozovi tako se i ljudi vraćaju prvoj ljubavi, tajnom mestu gde su se razmenjivale prve reči i pisma. Pogledi iz kojih možeš da otkriješ i ona najlepša osećanja.
Vozovi uvek nose neki teret za sobom i ostavljajući teret na svakoj stanici, samo taj jedan trag kao što zima čini da vidimo te posebne korake po snegu kako idu u nedogled, odlaze dok sneg polako pada ostavljajući korake nevidljivim.
Tako je i u životu svako od nas nosi teret na leđima koji pokušavamokroz razne načine da rešimo i da kroz život idemo onim lakšim putem, uz porodicu, prijatelje i pesmu uz koju se svaki čovek pronalazi.
Dok ja sa nestrpljenjem čekam zimu, glasovi mi dopiru sa strane sa željom da znaju zašto volim to godišnje doba?
Volim jer tada staje sve, svi oni vozovi koji su nosili neki teret sada su prazni, ljudi su sa svojim porodicama. Deli se ljubav, sreća i osmeh kada deca ugledaju prvi sneg.
Naposletku, uvek treba da znaš da svaka pruga ima dve priče. I bez obzira da sve uvek će da postoji taj trnovit put, koji za sobom vuče sve one prepreke za koje smatraš da ih je možda teško savladati.
Ali ako uskočiš u prvi voz, taj prvi vagon, svaka prepreka na ovom svetu je rešiva.
