ВОЗОВИ КОЈИ СЕ УВЕК ВРАЋАЈУ
Да ли смо се икад запитали зашто постоје возови и која је њихова сврха?
Зашто се на крају сви они враћају тој почетној дестинацији?
Као и возови тако се и људи враћају првој љубави, тајном месту где су се размењивале прве речи и писма. Погледи из којих можеш да откријеш и она најлепша осећања.
Возови увек носе неки терет за собом и остављајући терет на свакој станици, само тај један траг као што зима чини да видимо те посебне кораке по снегу како иду у недоглед, одлазе док снег полако пада остављајући кораке невидљивим.
Тако је и у животу свако од нас носи терет на леђима који покушавамокроз разне начине да решимо и да кроз живот идемо оним лакшим путем, уз породицу, пријатеље и песму уз коју се сваки човек проналази.
Док ја са нестрпљењем чекам зиму, гласови ми допиру са стране са жељом да знају зашто волим то годишње доба?
Волим јер тада стаје све, сви они возови који су носили неки терет сада су празни, људи су са својим породицама. Дели се љубав, срећа и осмех када деца угледају први снег.
Напослетку, увек треба да знаш да свака пруга има две приче. И без обзира да све увек ће да постоји тај трновит пут, који за собом вуче све оне препреке за које сматраш да их је можда тешко савладати.
Али ако ускочиш у први воз, тај први вагон, свака препрека на овом свету је решива.
