OTISAK
Na početku beše Reč
tvoja i Njegova;
učini te gospodarem
dolina i bregova,
da koračaš po nebu i vodi,
dahom života zemlju oplodi,
željom mudrom decu rodi
pre prvih potopa,
pre svih snegova.
Na početku beše Ljubav
u Oca i Sina,
u Majke i Kćeri.
Iz pitome volje
razbežaše se zveri,
nebo malo kratko postojalo;
tragom letova
nestade svetova
po zasluzi i meri.
Nada zaplaka
na grobu utopljenoj Veri.
Nikoše divovi,
maćehe, soliteri
na trošnoj zemlji
potekoše suze valom
iz nauma velikog
izdahnuše u čoveku malom.
Na početku beše svetlost,
travka, potok, ptica,
hleb za troja usta,
na početku zdravljem bogata
isprljana lica
zemlja ostade pusta.
Na početku beše Bog
putokaz uspeća Tvog
i sva njegova stvorenja
što ih nosiš na telu
i duši,
tvoje oči, usta i uši
na usahlom su cvetu,
posečenoj šumi
i mostu što se ruši.
Na početku beše Reč
tvoja i Njegova.
Ti svoju pogazi odavno,
al' ključa ispod snegova
i diše pod zemljom
jošte srce
iznad gora, podno mora,
i ne može stati
u lim i plastiku
ime joj slavno - Mati.
