ОТИСАК
На почетку беше Реч
твоја и Његова;
учини те господарем
долина и брегова,
да корачаш по небу и води,
дахом живота земљу оплоди,
жељом мудром децу роди
пре првих потопа,
пре свих снегова.
На почетку беше Љубав
у Оца и Сина,
у Мајке и Кћери.
Из питоме воље
разбежаше се звери,
небо мало кратко постојало;
трагом летова
нестаде светова
по заслузи и мери.
Нада заплака
на гробу утопљеној Вери.
Никоше дивови,
маћехе, солитери
на трошној земљи
потекоше сузе валом
из наума великог
издахнуше у човеку малом.
На почетку беше светлост,
травка, поток, птица,
хлеб за троја уста,
на почетку здрављем богата
испрљана лица
земља остаде пуста.
На почетку беше Бог
путоказ успећа Твог
и сва његова створења
што их носиш на телу
и души,
твоје очи, уста и уши
на усахлом су цвету,
посеченој шуми
и мосту што се руши.
На почетку беше Реч
твоја и Његова.
Ти своју погази одавно,
ал' кључа испод снегова
и дише под земљом
јоште срце
изнад гора, подно мора,
и не може стати
у лим и пластику
име јој славно - Мати.
