POSLEDNjA FIGURA
Postoji i ta jedna figura koja odaje smisao života. Igra koju svaku osobu posmatra kao jednu figuru koja odaje neke svoje karakteristike i sposobnosti koje žude da se istaknu na svakom polju.
Zašto šah? Zašto baš ta igra odaje neki smisao?
Na kraju se završava sa jednim pobednikom, jednim tihim potezom i glasom koji izgovara čuvenu rečenicu “šah mat”. Ponekad samo taj jedan potez može dovesti da se izgubi i ona najvažnija figura.
Šah kao i život ima određeno vreme u kojem ne možeš da vratiš potez, svaki korak je od značaja, a vreme, vreme je to koje je kratko. Peščani sat koji polako curi dok ne prođe i to poslednje zrno peska.
Da li smo mi pijuni koji započinju ovaj život, te sitne figure, a tako značajne. Figure koje vode šah i otvaraju taj prvi potez.
Svako od nas kontroliše svoju igru, možda i krenemo sa lošim korakom na koji ćemo da stavimo figure, ali i svaki poraz je lekcija. Toliko ima poteza u šahu, ali pitanje je koji je pravi za taj trenutak?
Da li da se u tišini povučemo i odložimo figuru ili da uhvatimo i tu poslednju šansu koja nam se pruža? Da li čovek ima toliko šansi u životu? Da li smo propustili bitan korak ako nismo iskoristili onu prvu?
Nikad nećemo znati odgovor ako ne uzmemo te figure i započnemo partiju.
Posebna je igra.
Otvaraju se neki novi i nepoznati horizonti koji zavise samo od vas i tek kada dobro proučimo sledeći korak nastavljamo igru u tom malom svetu.
Jer na kraju svi mi nekuda trčimo u životu, trčimo ka nekim ciljevima kao figure, ali na samo 64 polja, a ponekad je svako od nas poslednja figura koja zatvara i taj završni potez.
