ПОСЛЕДЊА ФИГУРА
Постоји и та једна фигура која одаје смисао живота. Игра коју сваку особу посматра као једну фигуру која одаје неке своје карактеристике и способности које жуде да се истакну на сваком пољу.
Зашто шах? Зашто баш та игра одаје неки смисао?
На крају се завршава са једним победником, једним тихим потезом и гласом који изговара чувену реченицу “шах мат”. Понекад само тај један потез може довести да се изгуби и она најважнија фигура.
Шах као и живот има одређено време у којем не можеш да вратиш потез, сваки корак је од значаја, а време, време је то које је кратко. Пешчани сат који полако цури док не прође и то последње зрно песка.
Да ли смо ми пијуни који започињу овај живот, те ситне фигуре, а тако значајне. Фигуре које воде шах и отварају тај први потез.
Свако од нас контролише своју игру, можда и кренемо са лошим кораком на који ћемо да ставимо фигуре, али и сваки пораз је лекција. Толико има потеза у шаху, али питање је који је прави за тај тренутак?
Да ли да се у тишини повучемо и одложимо фигуру или да ухватимо и ту последњу шансу која нам се пружа? Да ли човек има толико шанси у животу? Да ли смо пропустили битан корак ако нисмо искористили ону прву?
Никад нећемо знати одговор ако не узмемо те фигуре и започнемо партију.
Посебна је игра.
Отварају се неки нови и непознати хоризонти који зависе само од вас и тек када добро проучимо следећи корак настављамо игру у том малом свету.
Јер на крају сви ми некуда трчимо у животу, трчимо ка неким циљевима као фигуре, али на само 64 поља, а понекад је свако од нас последња фигура која затвара и тај завршни потез.
