CVETKA BEVC: A IPAK JA SAM
Vodič za mlade pesnike(iz serije Pisma starog pesnika)
Ne treba ti tišina da čuješ moj glas.
Usred burnih misli doći ću k tebi
kao eho gvozdene neporečivosti.
Moraćeš da se probiješ kroz sumrak svega što je
izgovoreno, napisano, pročitano,
uronjeno u zavere mora
i leži među čarima ptica,
da otkrije odaju ispunjenu peskom,
gde sam kao dete napisala svoju prvu reč.
Jednog dana od toga moraćeš izgraditi sopstvenu kulu.
Neka je ovo uputstvo koje tražiš od mene,
kada ubijaš noć kao dosadnog komarca
i pokušavaš da utažiš glad iz konzerve
sa nalepljenom fotografijom starog pesnika.
Hajde, već jednom polomi bravu na vratima,
otimaj reči njihovih imena,
tako da možeš osetiti zanos kamenja,
i pokloniti im njihovo postojanje.
Hajde, izbaci misao iz svog uma o porazima,
ova demonska poslastica hoće iščupati pesnikovo srce
kad smakne veo sa pisama.
Ne brini se. Demoni nikada ne rizikuju sopstvenu kožu.
Ne mogu te pratiti preko kolebljivog ruba tamnog neba.
A tamo reči vode ljubav i u hladnom zagrljaju oblaka.
Ali ti to znaš. Kao ja, plivaćeš pod zemljom,
pa ćeš znati hodati po vrhovima.
Naša obuća mora biti ranjiva
kao more koje je progutalo Ikara.
Nema drugog izlaza.
