ЦВЕТКА БЕВЦ: А ИПАК ЈА САМ
Водич за младе песнике(из серије Писма старог песника)
Не треба ти тишина да чујеш мој глас.
Усред бурних мисли доћи ћу к теби
као ехо гвоздене непоречивости.
Мораћеш да се пробијеш кроз сумрак свега што је
изговорено, написано, прочитано,
уроњено у завере мора
и лежи међу чарима птица,
да открије одају испуњену песком,
где сам као дете написала своју прву реч.
Једног дана од тога мораћеш изградити сопствену кулу.
Нека је ово упутство које тражиш од мене,
када убијаш ноћ као досадног комарца
и покушаваш да утажиш глад из конзерве
са налепљеном фотографијом старог песника.
Хајде, већ једном поломи браву на вратима,
отимај речи њихових имена,
тако да можеш осетити занос камења,
и поклонити им њихово постојање.
Хајде, избаци мисао из свог ума о поразима,
ова демонска посластица хоће ишчупати песниково срце
кад смакне вео са писама.
Не брини се. Демони никада не ризикују сопствену кожу.
Не могу те пратити преко колебљивог руба тамног неба.
А тамо речи воде љубав и у хладном загрљају облака.
Али ти то знаш. Као ја, пливаћеш под земљом,
па ћеш знати ходати по врховима.
Наша обућа мора бити рањива
као море које је прогутало Икара.
Нема другог излаза.
