 | Milko Stojković | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
JA I MOJE DRUGO JA
Ja i Moje Drugo Ja smo sve bliskiji. Nekad, kad mlađi bejasmo, često smo se sukobljavali, svađali, prepirali, a bogme i za gušu vatali. Vremenom postasmo pomirljiviji, tiši, jedno drugom skloni praštanju. Sad, uglavnom, zajedno ustajemo, pijemo kafu iz iste šolje, istim putem odlazimo na posao. Čak i vinjak pijemo iz iste čaše u onim kofanskim prčvarnicama sa masnim stolnjacima. Složili smo se i oko toga da bolje piti pivo od 48 dinara ispred prodavnice nego pivo od 180 dinara u hotelu jer je krajnji efekat po pametovanje isti a po finansije povoljniji. Sedim tako sa nekim nalickanima što sve nekom tvrdom finoćom izvode svaki pokret, a Moje Drugo Ja me šutira u nogu ispod stola "jedi prstima, pij iz flaše, obriši se rukom, ne razmišljaj miriše li ti maica na znoj, živi, živi". Ponekad mi nedostaju trenuci kada me opominjalo, lupalo šamare, lajalo na mene, kidisalo na moje šašavluke. I sad bih pokadkad da budem sam, naročito kad mi oči pokisnu pa mi vidici zamagle, ali ono stane kraj mene, spusti ruku na moje rame i ćuti. Ne volim sažaljenja, ali sva je prilika da srastamo jedno u drugo, da se stapamo. Sva je prilika da ćemo jedno postati.
