 | Милко Стојковић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ЈА И МОЈЕ ДРУГО ЈА
Ја и Моје Друго Ја смо све блискији. Некад, кад млађи бејасмо, често смо се сукобљавали, свађали, препирали, а богме и за гушу ватали. Временом постасмо помирљивији, тиши, једно другом склони праштању. Сад, углавном, заједно устајемо, пијемо кафу из исте шоље, истим путем одлазимо на посао. Чак и вињак пијемо из исте чаше у оним кофанским прчварницама са масним столњацима. Сложили смо се и око тога да боље пити пиво од 48 динара испред продавнице него пиво од 180 динара у хотелу јер је крајњи ефекат по паметовање исти а по финансије повољнији. Седим тако са неким налицканима што све неком тврдом финоћом изводе сваки покрет, а Моје Друго Ја ме шутира у ногу испод стола "једи прстима, пиј из флаше, обриши се руком, не размишљај мирише ли ти маица на зној, живи, живи". Понекад ми недостају тренуци када ме опомињало, лупало шамаре, лајало на мене, кидисало на моје шашавлуке. И сад бих покадкад да будем сам, нарочито кад ми очи покисну па ми видици замагле, али оно стане крај мене, спусти руку на моје раме и ћути. Не волим сажаљења, али сва је прилика да срастамо једно у друго, да се стапамо. Сва је прилика да ћемо једно постати.
