detalj slike: KRK Art dizajn

PESMA MOŽE PUĆI

Evo jedne teme,

ne može da čeka,

hajde da je nacrtamo

u vidu čoveka.

Opet ista tema,

dosadna pomalo ‒

na ovom čoveku

docrtajte salo.

A sad da se vratimo

na samu suštinu,

da li nam debeljko

kvari okolinu?

U četvrtu strofu

on ne može ući,

jer ovde je pretesno,

pesma može pući.

SIROVE REČI

Znam za tehnologiju

koja da ne gnjavi

od sirovih reči

odmah pesmu pravi.

Ubaciš u glavu

par običnih reči

da se dobro gnječi

da aromu pusti

taj napitak gusti.

Začinske ideje

kad sito proseje

i začini smislom,

ukusom i bojom,

pesmu ćeš slobodno

nazivati svojom.

Ali tačan recept

ne mogu ti dati

da bi pesmu napravio

moraš i sam znati

da odrediš meru

tih korisnih tvari,

pa će svako moći

lako da je svari.

BILA JEDNA…

Bila jedna tačka,

postala je krug,

dok se zaokružila

put je bio dug.

Bila jedna crtica

vredna kao krtica,

postala je linija,

sad je znatno finija.

Jedna večna zagrada

sad je prva nagrada,

ne misli da stane         

i dušom da dane.

Tu je još i kosa

razbijena nosa,

dok je bila mlada

počela da pada.

Evo, sad i leva

od dosade zeva,

ta bi da je desna,

pošto nije svesna.

KIVNA BUVA

U madracu buva živi

i supruga svoga krivi

što nemaju komfor veći

kao što je repić pseći.

„Tu je meko, tu je divno“,

viče vazda biće kivno,

neće skromno da se skući,

već bi supruga da muči.

Te mogla je udati se bolje,

baš je bilo markantnih prilika

i zgodnijih i lepšega lika,

što kad skoče do neba se vinu

sa dušeka podignu prašinu.

Samo takvi buvlji egzemplari,

što imaju mnogo finih čari,

mogli su joj život ulepšati,

a ovako moraće da pati,

jer muž nema prebijene pare

i papuče obuk’o je stare.

„Dosta mi je ove bede,

puštam misli da se srede,

moram bolje da se snađem,

nov apartman sebi nađem.

Hoću lepo krzno pseće,

ništa manje, ništa veće,

gde ću moći da se širim,

plivam, skačem, trčim, virim,

tu me čeka rajska klima,

jer tu nikad nije zima“,

ne prestaje žena buva,

dok kroz madrac vetar duva.

Muž sa šalom sedi, puši,

neće snove da joj ruši.

 ZRNO GRAŠKA

Zrno graška

lepo i pošteno,

pitalo se:

„Zašto sam zeleno?“

Pa izgledam tako

nedoraslo

i nezrelo,

premda sam odraslo.

PODELITE OVAJ TEKST NA: