детаљ слике: КРК Арт дизајн

ПЕСМА МОЖЕ ПУЋИ

Ево једне теме,

не може да чека,

хајде да је нацртамо

у виду човека.

Опет иста тема,

досадна помало ‒

на овом човеку

доцртајте сало.

А сад да се вратимо

на саму суштину,

да ли нам дебељко

квари околину?

У четврту строфу

oн не може ући,

јер овде је претесно,

песма може пући.

СИРОВЕ РЕЧИ

Знам за технологију

која да не гњави

од сирових речи

одмах песму прави.

Убациш у главу

пар обичних речи

да се добро гњечи

да арому пусти

тај напитак густи.

Зачинске идеjе

кад сито просеје

и зачини смислом,

укусом и бојом,

песму ћеш слободно

називати својом.

Али тачан рецепт

не могу ти дати

да би песму направио

мораш и сам знати

да одредиш меру

тих корисних твари,

па ће свако моћи

лако да је свари.

БИЛА ЈЕДНА…

Била једна тачка,

постала је круг,

док се заокружила

пут је био дуг.

Била једна цртица

вредна као кртица,

постала је линија,

сад је знатно финија.

Једна вечна заграда

сад је прва награда,

не мисли да стане         

и душом да дане.

Ту је још и коса

разбијена носа,

док је била млада

почела да пада.

Ево, сад и лева

oд досаде зева,

та би да је десна,

пошто није свесна.

КИВНА БУВА

У мадрацу бува живи

и супруга свога криви

што немају комфор већи

као што је репић псећи.

„Ту је меко, ту је дивно“,

виче вазда биће кивно,

неће скромно да се скући,

већ би супруга да мучи.

Те могла је удати се боље,

баш је било маркантних прилика

и згоднијих и лепшега лика,

што кад скоче до неба се вину

са душека подигну прашину.

Само такви бувљи егземплари,

што имају много финих чари,

могли су јој живот улепшати,

а овако мораће да пати,

јер муж нема пребијене паре

и папуче обук’о је старе.

„Доста ми је ове беде,

пуштам мисли да се среде,

морам боље да се снађем,

нов апартман себи нађем.

Хоћу лепо крзно псеће,

ништа мање, ништа веће,

где ћу моћи да се ширим,

пливам, скачем, трчим, вирим,

ту ме чека рајска клима,

јер ту никад није зима“,

не престаје жена бува,

док кроз мадрац ветар дува.

Муж са шалом седи, пуши,

неће снове да јој руши.

 ЗРНО ГРАШКА

Зрно грашка

лепо и поштено,

питало се:

„Зашто сам зелено?“

Па изгледам тако

недорасло

и незрело,

премда сам одрасло.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: