 | Jasminka Đorđević Nadaškić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
OBILjE
Ja
imam
pet miliona
crvenih krvnih zrnaca
stotinu trideset
ponekad kroz devedeset
sedimentaciju deset
nešto pločastog epitela
U svakom trenutku
jedan načet život
još uvek naramak snova
zimski i letnji raspust
tu i tamo praznike
Trudim se da nemam
dva ista dana
povišenu temperaturu
žensku histeriju
i muški ego
Negujem
strpljenje glinenog goluba
JOŠ JEDNOM O SOBI
u ovoj sobi
ima nas previše
ti i ja
pa
ja i ti
pa čitav niz
promašaja
zajedničkih
pa pojedinačnih
brižljivo spremanih
pa neočekivanih
i u toj gužvi
sami
usamljeni
izbezumljeni
nas dvoje
METAMORFOZIS
“Vi se radujete onome
što nije ništa i govorite: nijesmo li
svojom snagom dobili rogove”
(Amos 6,13)
sa kog smo to izvora pili
pa se otrovali
pa krilati izgubiše krila
pa vodeni utekoše iz vode
istim mlekom zadojeni
sad pasje razdvojeni
i ništa što je bilo
bilo nije
i ništa što bi bilo
biti neće
sadašnjost upravo kopni
neko svetlo
umiruće
tera nas kroz mrak
plamen sveće bi ga oterao
ali mi samo rogove imamo
SVAGDAN BLAGDAN
izjutra
po stolu
golu
prostrli nemaštinu
celog dana
okolo
golotrpčasta
igrala se deca
za večeru
uz sveće
po tavanici
igrale su senke
kroz tišinu
i pomrčinu
odneli su zevanje
na spavanje
KOTRLjAM – AM - MMM
Ja sam
čovek od slova
reči su
moje bukagije
spajam
razdvajam
razmnožavam
promiče smisao
krupnim potezima
otimam reci R
grešim
mnogo grešim
nestajem u tačkama
vellllllllliko slovo
i opet kloparanje
pronalazim sebe
u fusnotama
linija
kriva
život ulubljen
na kraju reda – crtica
ne stajem
vazda u poslu
jedno malo O
kotrljam
ljam
am
mmm
naći ćemo se
u kontri
na marginama
