 | Јасминка Ђорђевић Надашкић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ОБИЉЕ
Ја
имам
пет милиона
црвених крвних зрнаца
стотину тридесет
понекад кроз деведесет
седиментацију десет
нешто плочастог епитела
У сваком тренутку
један начет живот
још увек нарамак снова
зимски и летњи распуст
ту и тамо празнике
Трудим се да немам
два иста дана
повишену температуру
женску хистерију
и мушки его
Негујем
стрпљење глиненог голуба
ЈОШ ЈЕДНОМ О СОБИ
у овој соби
има нас превише
ти и ја
па
ја и ти
па читав низ
промашаја
заједничких
па појединачних
брижљиво спреманих
па неочекиваних
и у тој гужви
сами
усамљени
избезумљени
нас двоје
МЕТАМОРФОЗИС
“Ви се радујете ономе
што није ништа и говорите: нијесмо ли
својом снагом добили рогове”
(Амос 6,13)
са ког смо то извора пили
па се отровали
па крилати изгубише крила
па водени утекоше из воде
истим млеком задојени
сад пасје раздвојени
и ништа што је било
било није
и ништа што би било
бити неће
садашњост управо копни
неко светло
умируће
тера нас кроз мрак
пламен свеће би га отерао
али ми само рогове имамо
СВАГДАН БЛАГДАН
изјутра
по столу
голу
прострли немаштину
целог дана
около
голотрпчаста
играла се деца
за вечеру
уз свеће
по таваници
играле су сенке
кроз тишину
и помрчину
однели су зевање
на спавање
КОТРЉАМ – АМ - МММ
Ја сам
човек од слова
речи су
моје букагије
спајам
раздвајам
размножавам
промиче смисао
крупним потезима
отимам реци Р
грешим
много грешим
нестајем у тачкама
велллллллллико слово
и опет клопарање
проналазим себе
у фуснотама
линија
крива
живот улубљен
на крају реда – цртица
не стајем
вазда у послу
једно мало О
котрљам
љам
ам
ммм
наћи ћемо се
у контри
на маргинама
