DOŠLA SI MI U SUĐENOM TRENU
Došla si mi u suđenom trenu
I našla me kleknulog do poda
¾ Podigla me magijom nebeskom
Kad sam kožu krenuo da prodam!
Preklinjem te da ostaneš dugo
Dok sve čari ne podariš meni
¾ Pokloni mi biserje na dlanu
I liči mi i pesmi i ženi!
Stihovaću svaku nežnost tvoju
Na vrh glave staviću ti krunu
¾ Otvori ću vrata duši čednoj
Hoću da je vidim strasti punu!
Budi moja prepelica mala
Zagrli me nek vide sa strane
¾ Započnimo priču punu sreće
Ko dva ptića sa procvale grane!
Neka tajne ostanu u nama
Da nas neko urekao ne bi
¾ Nahrani me kao gladno pile
Daj mi srce - ja ću svoje tebi
JESEN OPET BITIŠE U MENI
Lepi dani zaboravu kreću
Kiša pada, mutni potok peni
Ja se smrkô kô oblaci tamni —
Jesen opet bitiše u meni!
Ptice grakću - u oluke mlate
Mačke cvile kao da ih kolju
Sve se skoro u sivilu gubi —
I ja nešto izgubio volju!
Punim čašu da mi smiraj vrati
Slušam sove gde grakću na krovu
Muzika mi fali neka setna —
Pišem svoju žalopojku novu!
Vatru palim da omalim zimu
Ostalima ne volim da smetam
Gledam lišće požutelo vani —
Bez ideje mrzovoljno šetam!
Iz fioke uzimam albume
Sećanjima vraćam srećne dane
Ne znam kako da utranćim vreme —
Prošeta ću, ipak, do kafane!
Čemer kušam sa knedlom u grlu
Obloga mi dobra stara kruška
Sam za stolom čevrljam u bradu —
O jeseni, ubila te puška!
Ipak neću da zagorčam rime
Tako što ću dalje da se jadam
Novu veru uz čašicu skupljam —
Lepšijem se vremenima nadam!
DRINSKE USPOMENE
Ovu pesmu zorom pišem
O čoveku koga nema,
Ali koji s nama živi
I sa nama pesme peva!
Ovu pesmu zorom krojim
Sama mi se ponudila
Želim reći delić onog
Šta je prošlost ostavila!
Beograd nas srodi posve
I ako smo slični ljudi
Višegrad nam u venama,
A Drina nam setu budi!
Disali smo istom dušom
Družili se i stvarali
Gazili smo sve prepreke:
Vrata svaka otvarali!
Poštovah ga kao oca,
A on mene kao sina
Često puta divanili
Uz čašice rujna vina!
Porodični ljudi bili
Porodica sve nam bila
Hvali smo se jedan drugom
Da imamo svoja krila.
Danas kada njega nema
Njegova me knjige teše
Obožavam roman ''Viktor''
To mu kruna dela beše!
Mirno spavaj, prijatelju
Ja ću pevat pesme naše
Sevdisaću pokraj mosta
Sokolović Mehmed Paše!
