detalj slike: KRK Art dizajn

 

DEČJI UGOVOR

 

Prva scena:

 

Šargarepa: Ja sam vitka, narandžasta lepa

          ime je uz mene skladno,

          ja sam šargarepa. U supi sam začin,

          uz meso sam prilog, za zeku sam jelo glavno.

          Ima nešto u meni slavno, nije samo vitamin A,

          niti moja narandžasta boja raskošna. Ja služim,

          nije mi na čast, kao mamac za svaku situaciju kada

          su obećanja slast. Mene nose na dugačkom štapu,

          da ispred nosića vaših mašu.

 

Štap:    Ja sam opasni štap, na početku sam strašne priče,

         kada se preti, kada se sveti i kada neposlušni postanu

         jednodušni. Svi koji se udruže i koji se slože, štapom se rasteraju

         da se ne umnože. Sa mnom se preti, od mene strepi, sa mnom se sveti

         da se visoko ne poleti. Dečice mila, ja sam taj čika što je vaše bake i deke naučio kako da poslušni budu i sad su oni u čudu. U penziju sam otišao - nisam dobro došao!

 

Ucena:   Lukava sam kao lija, između sam svakog reda i kada me ne spominju

         moja senka uvek vreba. Stojim pre svih dogovora, iza svakog odgovora,

         između sam prigovora. Tu sam uvek, merim, vrebam i uskačem kad

         zatrebam. Moje ime U plus cena, reši rebus, ja sam .....

 

Nagrada: Ja sam pehar ili medalja, neka knjiga ili slika, ja sam slatkiš ili

        druga poslastica. Zavisim od od dubine džepa, moja ljubav nije slepa. Sve ja vidim i bez dara, tu sam da vam čestitam ako nema za nešto veće para. Oko mene je uvek neka sjajna parada. Moje moćno ime je Nagrada.

 

Dete:   Otkud ja u ovoj priči gde se vrzmaju svi ovi likovi? Bajka o vapitanju

        u koju sam zalutao onog trenutka kada sam preko Šargarepe i Štapa,

        Nagrade i Ucene uvučen bez svoje volje, smatrajući da će tako svima,

        pa i meni biti bolje.

 

 

Druga scena:

 

 

Dete: Mama, ja sam gladan!

 

Mama: Sine mili šta bi vaše veličanstvo danas jelo?

 

Dete: Neću ni ono što hoću, a neću ono što neću!

 

Ucena: Recite mu da će dobiti bananu ako pojede pečenu slaninu.

 

Mama: Ljubavi mamina, srećice mila dobićeš bananu ako pojedeš pečenu slaninu.

 

Dete: Može ako ti obučeš svilenu haljinu!

 

Nagrada: Recite sinu - ja ću obući svilenu haljinu, a ti kad pojedeš slaninu i bananu, idemo u teretanu.

 

Mama: Sine Ljubavi mamina, srećice mila, ja ću obući svilenu haljinu, a ti kad pojedeš slaninu i bananu, idemo u teretanu!

 

Dete: Ja sam u teretanu hteo da idem juče, to za danas ne važi, i dalje neću da jedem! (buri se)

 

Mama: (uzdiše i hvata se rukama za glavu)

 

Mama: Ako smesta ne odeš da jedeš, pozvaću tatu, nemoj da se dereš!

 

Dete: Koji ono beše broj za zaštitu dečjih prava? Nemoj posle da kukaš zašto

     te boli glava!

 

(Mama odlazi, dete prilazi stolu, njuška hranu i govori “bljak”, otvara “Čips” i pevuši, sladi se i gricka. Na uši stavlja slušalice i đuska)

 

 

Treća scena:

 

(Muzika trešti, dete igra igricu za kompjuterom i pušta zvuke iz igrice)

 

Tata: Gde je tatin junak?

 

(Dete i dalje ne čuje, igra.)

 

Tata: (Vadi sinu slišalice iz uha) Da li je vaše veličanstvo danas ručalo? 

 

Dete: Tata, ostavi me na miru, igram!

 

Tata: Možemo mi i drugačije da pričamo! Imamo i druge metode!

     Smesta prekidaj igru ili će “batina iz raja” rešiti stvar!

 

(Dete prekida igru i odlazi da ruča. Svi jedu i ćute.)

 

Tata: Eto vidiš kako je lako, zastarela metoda pali, kada se pomene štap,

     više nita ne fali.

 

Dete: Sad mi još naredi da čitam lektiru ili da uradim domaći zadatak.

 

Tata: Kao i uvek, bez rasprave, biću kratak, prvo pročitaj lektiru pa na domaći

     zadatak!

 

(Tata tijumfalno gleda ženu i sina. Mama je tužna, a sin pognutih leđa odlazi..)

 

 

Četvrta scena:

 

 

Nagrada, Ucena, Štap i Šargarepa sede i razdovaraju, kao na sastanku.

 

Štap: Kada sam ja bio vlast, znao se red, nije mogao niko da se protivi. Deca su

      bila poslušna da se čovek zadivi! Sada od tih poslušnih roditelja,

      koje je strah vaspitao, došli smo do dece koja su uzela štap u ruke

      svoje, kojih se roditelji boje!

 

Nagrada: Dečje sobe su prepune medalja, čim se upišu u klub. Ja nisam kriva što više za nagradu nije potreban trud. Nagrađuje se svako čak i za nešto lako. (šmrca)

 

Šargarepa: Predugo se sa mnom mahalo i više ne veruje ni zeka, i vrapci znaju da je šargarepa samo iz daleka lepa!

 

Ucena: Sve ima svoj kraj i sve ima svoju cenu, da bismo vaspitali decu, ne smemo koristiti ucenu!

 

 

Peta scena:

 

(Mama, tama i dete - potpisuju Ugovor)

 

Dete: Imam ja rešenje, uzeo sam u svoje ruke stvar!

 

(Dete značajno čita)

 

 

 

Dečji Ugovor:

 

Dajemo na znanje, svako u porodici, školi i među drugovima zaslužuje poštovanje!

 

Ono što ja volim, ne mora da voli svako. Ti učini nešto za mene, ja za tebe, to je bar lako!

 

Kada neko nešto ne želi, a za njegovo je dobro: bez Štapa, Ucene, Šargarepe i Nagrade, prirodno s ljubavlju da se razjasni. Sve je lako kada se razume i objasni, a onda se i Nagradi pravi smisao vrati.

 

Trudimo se jedni za druge i neka svako svoje brige rešava. Tu smo da saslušamo i dajemo podršku, a ne da “trkaču s preponama” uklanjamo svaku prepreku.

 

Lepotom i ljubavlju oko sebe se hranimo. Dobrotu dobrotom odbranimo!

 

 

Svi prilaze i potpisuju, neko se nećka, neko je ponosan ali svi potpisuju.

Rukuju se, grle, pevaju i igraju.

 

 

PODELITE OVAJ TEKST NA: