детаљ слике: КРК Арт дизајн

 

ДЕЧЈИ УГОВОР

 

Прва сцена:

 

Шаргарепа: Ја сам витка, наранџаста лепа

          име је уз мене складно,

          ја сам шаргарепа. У супи сам зачин,

          уз месо сам прилог, за зеку сам јело главно.

          Има нешто у мени славно, није само витамин А,

          нити моја наранџаста боја раскошна. Ја служим,

          није ми на част, као мамац за сваку ситуацију када

          су обећања сласт. Мене носе на дугачком штапу,

          да испред носића ваших машу.

 

Штап:    Ја сам опасни штап, на почетку сам страшне приче,

         када се прети, када се свети и када непослушни постану

         једнодушни. Сви који се удруже и који се сложе, штапом се растерају

         да се не умноже. Са мном се прети, од мене стрепи, са мном се свети

         да се високо не полети. Дечице мила, ја сам тај чика што је ваше баке и деке научио како да послушни буду и сад су они у чуду. У пензију сам отишао - нисам добро дошао!

 

Уцена:   Лукава сам као лија, између сам сваког реда и када ме не спомињу

         моја сенка увек вреба. Стојим пре свих договора, иза сваког одговора,

         између сам приговора. Ту сам увек, мерим, вребам и ускачем кад

         затребам. Моје име У плус цена, реши ребус, ја сам .....

 

Награда: Ја сам пехар или медаља, нека књига или слика, ја сам слаткиш или

        друга посластица. Зависим од од дубине џепа, моја љубав није слепа. Све ја видим и без дара, ту сам да вам честитам ако нема за нешто веће пара. Око мене је увек нека сјајна парада. Моје моћно име је Награда.

 

Дете:   Откуд ја у овој причи где се врзмају сви ови ликови? Бајка о вапитању

        у коју сам залутао оног тренутка када сам преко Шаргарепе и Штапа,

        Награде и Уцене увучен без своје воље, сматрајући да ће тако свима,

        па и мени бити боље.

 

 

Друга сцена:

 

 

Дете: Мама, ја сам гладан!

 

Мама: Сине мили шта би ваше величанство данас јело?

 

Дете: Нећу ни оно што хоћу, а нећу оно што нећу!

 

Уцена: Реците му да ће добити банану ако поједе печену сланину.

 

Мама: Љубави мамина, срећице мила добићеш банану ако поједеш печену сланину.

 

Дете: Може ако ти обучеш свилену хаљину!

 

Награда: Реците сину - ја ћу обући свилену хаљину, а ти кад поједеш сланину и банану, идемо у теретану.

 

Мама: Сине Љубави мамина, срећице мила, ја ћу обући свилену хаљину, а ти кад поједеш сланину и банану, идемо у теретану!

 

Дете: Ја сам у теретану хтео да идем јуче, то за данас не важи, и даље нећу да једем! (бури се)

 

Мама: (уздише и хвата се рукама за главу)

 

Мама: Ако сместа не одеш да једеш, позваћу тату, немој да се дереш!

 

Дете: Који оно беше број за заштиту дечјих права? Немој после да кукаш зашто

     те боли глава!

 

(Мама одлази, дете прилази столу, њушка храну и говори “бљак”, отвара “Чипс” и певуши, слади се и грицка. На уши ставља слушалице и ђуска)

 

 

Трећа сцена:

 

(Музика трешти, дете игра игрицу за компјутером и пушта звуке из игрице)

 

Тата: Где је татин јунак?

 

(Дете и даље не чује, игра.)

 

Тата: (Вади сину слишалице из уха) Да ли је ваше величанство данас ручало? 

 

Дете: Тата, остави ме на миру, играм!

 

Тата: Можемо ми и другачије да причамо! Имамо и друге методе!

     Сместа прекидај игру или ће “батина из раја” решити ствар!

 

(Дете прекида игру и одлази да руча. Сви једу и ћуте.)

 

Тата: Ето видиш како је лако, застарела метода пали, када се помене штап,

     више нита не фали.

 

Дете: Сад ми још нареди да читам лектиру или да урадим домаћи задатак.

 

Тата: Као и увек, без расправе, бићу кратак, прво прочитај лектиру па на домаћи

     задатак!

 

(Тата тијумфално гледа жену и сина. Мама је тужна, а син погнутих леђа одлази..)

 

 

Четврта сцена:

 

 

Награда, Уцена, Штап и Шаргарепа седе и раздоварају, као на састанку.

 

Штап: Када сам ја био власт, знао се ред, није могао нико да се противи. Деца су

      била послушна да се човек задиви! Сада од тих послушних родитеља,

      које је страх васпитао, дошли смо до деце која су узела штап у руке

      своје, којих се родитељи боје!

 

Награда: Дечје собе су препуне медаља, чим се упишу у клуб. Ја нисам крива што више за награду није потребан труд. Награђује се свако чак и за нешто лако. (шмрца)

 

Шаргарепа: Предуго се са мном махало и више не верује ни зека, и врапци знају да је шаргарепа само из далека лепа!

 

Уцена: Све има свој крај и све има своју цену, да бисмо васпитали децу, не смемо користити уцену!

 

 

Пета сцена:

 

(Мама, тама и дете - потписују Уговор)

 

Дете: Имам ја решење, узео сам у своје руке ствар!

 

(Дете значајно чита)

 

 

 

Дечји Уговор:

 

Дајемо на знање, свако у породици, школи и међу друговима заслужује поштовање!

 

Оно што ја волим, не мора да воли свако. Ти учини нешто за мене, ја за тебе, то је бар лако!

 

Када неко нешто не жели, а за његово је добро: без Штапа, Уцене, Шаргарепе и Награде, природно с љубављу да се разјасни. Све је лако када се разуме и објасни, а онда се и Награди прави смисао врати.

 

Трудимо се једни за друге и нека свако своје бриге решава. Ту смо да саслушамо и дајемо подршку, а не да “тркачу с препонама” уклањамо сваку препреку.

 

Лепотом и љубављу око себе се хранимо. Доброту добротом одбранимо!

 

 

Сви прилазе и потписују, неко се нећка, неко је поносан али сви потписују.

Рукују се, грле, певају и играју.

 

 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: