POREĐENjE
Suton. Prvi tragovi noći vodu oči.
Ravnica se sprema da drema.
U vrbacima po koji zec skoči
I osim vozila drugih zveri nema.
Na magistrali farova rafali
Rešetaka sve moje prirodne boje.
Vozim i osećam da fali, mnogo fali
Veče u divljini što je samo moje.
Život te zgrabi u kolonu, baš onu
Čije nisi hteo da budeš deo.
I kada nećeš, moraš, po šablonu
Živeti naličje, licu staviti' veo.
Ovo je svet plagijata, i rata
Koji se vodi u providnoj slobodi.
Ovo je svet majstora bez zanata
U kome duša umre pre nego se rodi.
A tamo daleko gde još ima neko,
Tamo gde tišina nije krik mašina,
Tamo gde nisi ko munja proteklo
Tamo gde život nije ko prašina,
Tamo se živi, život se ne krivi
Jer tamo su koraci tihi kao zraci.
Tamo u prirodi čak i oblak sivi
I fijuk, i lahor, nečega su znaci.
Tamo se ne sanja, već uzda u znanja
I niko ne kuka da strada od rada...
Tamo na planini gde sunce pitanja
Niko ne veliča svetla velegrada
I živi se pesma sporo kao oro,
Na muke ne gleda sa toliko jeda.
Zato te i volim moja rodna goro.
Zato te duša zaboravu ne da.
TEBI ĆERO
Svi ovi dani, lepoti moja,
Proći će brzo kao snovi.
Samo detinjstvo je živih boja
I samo ono nad oblakom plovi.
Zato mu nedaj da ti beži.
Čvrsto ga zgrabi srcem i glavom.
Iznova ga smehom osveži
A sunce zarobi u oku plavom.
Uživaj u svemu što deca vole
Ponosom oseti svoje snove.
Ne zanemari obaveze škole
Jer čovek se znanjem najtvrđe kove.
I pusti sve one koji te neće
Njihovi putevi nisu tvoji.
Nek na tvom putu bude sreće
Svako svog dela nek se boji.
Ne podmeću nogu nikome dete
Svako se bori onako kako ume.
Koristi nemaš od tuđe štete
Prećutno ono što ne razumeš.
Nedaj gorčini duši da ti priđe.
Šta je ko sejao to će i žnjeti.
Nek svako zlo te zaobiđe
A u nevolji se ovih reči seti.
TRAG U VREMENU
Ostavi trag za osmeh blag
Kad te se neko nekada seti.
Možda mu i nisi bio drag
Ali će delo zavoleli.
Jer i posle nas doći će čas
Kada kroz stvaranje život sjaj,
Kada u vetri prepozna glas
Možda neko isti kao ja.
Život krade vreme za poeme
I kao pesak kroz prste curi.
Svaki novi dan načine nove teme
I sve se više trči i juri.
Uspori brate, zovi da se vrate
Svi oni dragi, bliski i naši.
Pretvori prošle dane u sate
i prestani da ih se plaši.
Tako smo mnogo, teško i strogo
Pogrešne odluke doneli svi
I dok za ispravku snage smogoh
Prođe mi život, odoše sni...
ZAVIČAJ
Zamisli mesto
Gde ti oblak miluje lice
A svet je tako malen tamo dole.
Nebeski presto...
Oko vrata od zraka ogrlice
A okolo šume koje se vole...
U srcu mir.
Blaženstvo kao u drugom svetu
Gde čak ni u sećanju ničeg lošeg nema...
U oku vir
Kao polje ljubičica u cvetu
I miris sreće u kome opijeno vreme drema.
A nebo igra.
Kaleidoskop boja muti oči.
Zbunjeni razum pita:Jesam li ja u raju.
U grudima čigra
Treperi kao severnjača u noći
Dok srce vrišti od sreće: Ti si u zavičaju .
I sve zapeva
U ritmu ljubavi čiste, prave,
I vetar, šum lišća, igra neba, unca sjaj,
Iz šume ševa
I soko na steni, borovnice i blasi trave
I oblak što tu stade, svi u ritmu: Zavičaj.
