ПОРЕЂЕЊЕ
Сутон. Први трагови ноћи воду очи.
Равница се спрема да дрема.
У врбацима по који зец скочи
И осим возила других звери нема.
На магистрали фарова рафали
Решетака све моје природне боје.
Возим и осећам да фали, много фали
Вече у дивљини што је само моје.
Живот те зграби у колону, баш ону
Чије ниси хтео да будеш део.
И када нећеш, мораш, по шаблону
Живети наличје, лицу ставити' вео.
Ово је свет плагијата, и рата
Који се води у провидној слободи.
Ово је свет мајстора без заната
У коме душа умре пре него се роди.
А тамо далеко где још има неко,
Тамо где тишина није крик машина,
Тамо где ниси ко муња протекло
Тамо где живот није ко прашина,
Тамо се живи, живот се не криви
Јер тамо су кораци тихи као зраци.
Тамо у природи чак и облак сиви
И фијук, и лахор, нечега су знаци.
Тамо се не сања, већ узда у знања
И нико не кука да страда од рада...
Тамо на планини где сунце питања
Нико не велича светла велеграда
И живи се песма споро као оро,
На муке не гледа са толико једа.
Зато те и волим моја родна горо.
Зато те душа забораву не да.
ТЕБИ ЋЕРО
Сви ови дани, лепоти моја,
Проћи ће брзо као снови.
Само детињство је живих боја
И само оно над облаком плови.
Зато му недај да ти бежи.
Чврсто га зграби срцем и главом.
Изнова га смехом освежи
А сунце зароби у оку плавом.
Уживај у свему што деца воле
Поносом осети своје снове.
Не занемари обавезе школе
Јер човек се знањем најтврђе кове.
И пусти све оне који те неће
Њихови путеви нису твоји.
Нек на твом путу буде среће
Свако свог дела нек се боји.
Не подмећу ногу никоме дете
Свако се бори онако како уме.
Користи немаш од туђе штете
Прећутно оно што не разумеш.
Недај горчини души да ти приђе.
Шта је ко сејао то ће и жњети.
Нек свако зло те заобиђе
А у невољи се ових речи сети.
ТРАГ У ВРЕМЕНУ
Остави траг за осмех благ
Кад те се неко некада сети.
Можда му и ниси био драг
Али ће дело заволели.
Јер и после нас доћи ће час
Када кроз стварање живот сјај,
Када у ветри препозна глас
Можда неко исти као ја.
Живот краде време за поеме
И као песак кроз прсте цури.
Сваки нови дан начине нове теме
И све се више трчи и јури.
Успори брате, зови да се врате
Сви они драги, блиски и наши.
Претвори прошле дане у сате
и престани да их се плаши.
Тако смо много, тешко и строго
Погрешне одлуке донели сви
И док за исправку снаге смогох
Прође ми живот, одоше сни...
ЗАВИЧАЈ
Замисли место
Где ти облак милује лице
А свет је тако мален тамо доле.
Небески престо...
Око врата од зрака огрлице
А около шуме које се воле...
У срцу мир.
Блаженство као у другом свету
Где чак ни у сећању ничег лошег нема...
У оку вир
Као поље љубичица у цвету
И мирис среће у коме опијено време дрема.
А небо игра.
Калеидоскоп боја мути очи.
Збуњени разум пита:Јесам ли ја у рају.
У грудима чигра
Трепери као северњача у ноћи
Док срце вришти од среће: Ти си у завичају .
И све запева
У ритму љубави чисте, праве,
И ветар, шум лишћа, игра неба, унца сјај,
Из шуме шева
И соко на стени, боровнице и бласи траве
И облак што ту стаде, сви у ритму: Завичај.
