PROBLEMI JEDNE BUBAMARE
Ne znm šta na meni viče
ni da li sam ja u kvaru.
Pogrešne me prate priče,
mene, slatku bubamaru.
Mišljenja su jako teška,
čujem da sam krhka buba.
Da vam kažem, to je greška,
ujeda se i bez zuba.
Nije samo kod gromada,
zna i buba da se ljuti.
Približi se gušter, ptica,
odmah bacam otrov žuti.
Možda nisam kao mačka
ili veličanstven svitac.
Mene krasi crna tačka,
ja sam pravi tvrdokrilac.
Krase me i jarke boje
i maleno lepo lice,
a zbog boje, baš se znoje
te opsne grabljivice.
Tačno je da jedem biljke,
priznaću jer svi smo naši
ali omiljena poslastica
za mene su biljne vaši.
Njih sam jela još ko larva,
dok sam bila boje plave.
To ne mogu konj il' krava,
nego samo bube prave.
MARKOV PAPAGAJ
Ovaj papagaj od našeg Marka
priča bez upozorenja ili znaka,
kako kog vidi otvara kljun,
bio on prazan il'bio pun.
Zove se Kića, plave je boje,
od njegove priče i mačke se znoje.
Priča u snu, priča na javi,
od priče se guši, skoro pa davi.
Ponekad kija, baš jako glasno
i samo tada ne govori jasno.
Kad mu se spava, tad leti i peva,
jedino ćuti kad mora da zeva.
Često igra sa Markom žmurke
ali nikad do kraja, sad pazi žurke.
Sakriti se može, ma svuda bi stao,
još samo kada bi ućutati znao.
Pričalicu Kiću baš svi vole,
al' on ne ćuti ni kada ga mole.
Ma, šta da vam pričam? Jasno je ko dan.
Mogu da ga zovem, nek' vam kaže sam.
MIRNO DETE
Čini mi se tako treba,
kada imaš malo leta.
Sa svih strana neko vreba,
nekad mama, nekad teta.
Kontrola im jača strana,
uvek jedno budno oko.
Ko da imam dvesta mana,
pravim belaj na široko.
A ja miran kao beba
ili neko mazno kuče.
Ma zašto mi ovo treba?
Dobih tretman ko majmunče.
Evo daću sad i primer,
kad sam hteo novu kosu,
pa uzeo tatin trimer
i dobio po svom nosu.
Ili kad sam iz tri skoka
završio na jednoj grani.
Sve zbog igre, njenog toka,
ostao sam tu po strani.
Prašina se digla jaka,
uspeo i selo dići.
Najgora je bila majka,
s' grane nisam smeo sići.
Eto, sad ste čuli priču,
sve je jasno kao dan.
Zašto još na mene viču,
kad sam sasvim odličan?
