ПРОБЛЕМИ ЈЕДНЕ БУБАМАРЕ
Не знм шта на мени виче
ни да ли сам ја у квару.
Погрешне ме прате приче,
мене, слатку бубамару.
Мишљења су јако тешка,
чујем да сам крхка буба.
Да вам кажем, то је грешка,
уједа се и без зуба.
Није само код громада,
зна и буба да се љути.
Приближи се гуштер, птица,
одмах бацам отров жути.
Можда нисам као мачка
или величанствен свитац.
Мене краси црна тачка,
ја сам прави тврдокрилац.
Красе ме и јарке боје
и малено лепо лице,
а због боје, баш се зноје
те опсне грабљивице.
Тачно је да једем биљке,
признаћу јер сви смо наши
али омиљена посластица
за мене су биљне ваши.
Њих сам јела још ко ларва,
док сам била боје плаве.
То не могу коњ ил' крава,
него само бубе праве.
МАРКОВ ПАПАГАЈ
Овај папагај од нашег Марка
прича без упозорења или знака,
како ког види отвара кљун,
био он празан ил'био пун.
Зове се Кића, плаве је боје,
од његове приче и мачке се зноје.
Прича у сну, прича на јави,
од приче се гуши, скоро па дави.
Понекад кија, баш јако гласно
и само тада не говори јасно.
Кад му се спава, тад лети и пева,
једино ћути кад мора да зева.
Често игра са Марком жмурке
али никад до краја, сад пази журке.
Сакрити се може, ма свуда би стао,
још само када би ућутати знао.
Причалицу Кићу баш сви воле,
ал' он не ћути ни када га моле.
Ма, шта да вам причам? Јасно је ко дан.
Могу да га зовем, нек' вам каже сам.
МИРНО ДЕТЕ
Чини ми се тако треба,
када имаш мало лета.
Са свих страна неко вреба,
некад мама, некад тета.
Контрола им јача страна,
увек једно будно око.
Ко да имам двеста мана,
правим белај на широко.
А ја миран као беба
или неко мазно куче.
Ма зашто ми ово треба?
Добих третман ко мајмунче.
Ево даћу сад и пример,
кад сам хтео нову косу,
па узео татин тример
и добио по свом носу.
Или кад сам из три скока
завршио на једној грани.
Све због игре, њеног тока,
остао сам ту по страни.
Прашина се дигла јака,
успео и село дићи.
Најгора је била мајка,
с' гране нисам смео сићи.
Ето, сад сте чули причу,
све је јасно као дан.
Зашто још на мене вичу,
кад сам сасвим одличан?
