detalj slike: KRK Art dizajn

BOGINjA USNULIH SVETOVA

Šunjam se zvezdama u decembarskoj noći,

ogrnut kaputom od kristalnog inja,

kao reka ušću želim ti poći,

u zagrljaj. Ako ga još ima...

Prikradam se mesecu mladom,

da šapnem mu tvoje ime,

i najlepšoj na nebu zvezvi, kradom

govorim: čekaj me... ne zaboravi me!

Tiho poput senke usnulih brestova,

krijem se kroz noć i tamu,

plovim ka svetlu nebeskih prestola,

sa željom da te vidim nasmejanu.

Noćas mi je mesec saputnik i drug,

nebo svija ružu od zlata i vetrova,

zvezde me vode kroz tamni put,

do Boginje usnulih svetova!

BUKTINjA

Ne gazite travu što iz krvi niče,

mog đeda Solunca dok na nebu spava.

Kroz molitve Hristu on i mrtav kliče:

Srbija je Svetinja! Sve vam je badava!

Ne trujte nam reku, to je duša njina,

što kroz polja šapće u inat zaboravu.

I da sve nam uzmete večno će da tinja.

Sveća ko buktinja na srpskom oltaru.

Ne otimajte zemlju skuplju od života,

Što su preci moji od Boga dobili,

Jer samo je Hristova sva ova lepota,

Zalud ste sve ratove do sad s nama bili!

Ne tražite kavgu, Srbin je još spreman,

Da za šaku zemlje svoje srce daje,

Za nešto se više od vas prokletnici,

Život vekovima na oltar predaje!

PODELITE OVAJ TEKST NA: